Srpski književni glasnik

246 Српски Књижевни Гласник.

а кад је био јуриш и топови кад су убијали мозак, он je. био миран као Христ. Сад није могао да издржи, и изишао – је у облачионицу да види малу /Јез5у. Она је била тамо, са својим тужним, озбиљним кловнима и јахачима, и са једном старом врло ружном женом за коју се претпостављало да јој] је мати. О, то је била луда љубав, Иване. ја се више не – сећам, ја не знам шта је говорио мој пријатељ малој Је5зху, не знам шта јој је могао рећи, али већ иза првих речи, још те вечери, — круто стегнуте црте лица плавог детета разблажише се, и њене уплашене и устукле црно-зелене очи за- сјаше. Седамнаест година и права детиња душа, — ја никако нисам могао да докучим откуда њој та душа посред циничног | огорченог света циркуса. Не знам зашто су је звали јез5у, |

она је била наше дете, само већ од порода без домовине. ~

Ти сад мислиш: лепо је ствар почела и могла би лепо и да се настави. Официрска ратна љубав, па још с девојком из циркуса (ту Грковић наједном постаде јако узбуђен и узе a причати истргано и несувисло) ... Међутим, за неколико дана || |све се свршило, тешко и крваво свршило... Све се то мора рећи у реч-две... не могу ја теби опширније причати... у две | три речи, Иване, а и те треба да однесе ветар скупа са ур- | |, ликом воза... Чујеш ли, све нека однесе ветар, као што је |, однео и сан... мога... мога... пријатеља! Од оне вечери он је одлазио у стан мале Је55у и дуго јој говорио добре неке речи... Добријан, знао је да она није била на њих научена, · – зато је ваљда и њена љубав била тако велика. Кратка, · страшна љубав, кратка милост, — само неколико малих белих · тренутака, чистих као горе онај сјај звездани... као живот |) једнодневног белог лептира, Иване. Брзо је позавидела нека & проклета авет тој лептирској слави и послала је... моме пријатељу у чудну једну посету гадну неку вештицу, · матер мале /ез5у... Све се врло брзо свршило, врло брзо...

Дошла је к нама та мати једно после подне, у наш стан, и необично љубазно и завијено почела да говори о томе како : је потребно да се њена кћи штеди... Шта велиш, Иване, силна. = реч: шшеди!... „Она вас, господине, воли и то безумно воли — онако као што сам ја некад у младости својој знала волети... (старој су вештици одвратно клопарали зуби) ...али, господине, ми смо данас морали њећу тачку заменити другом,