Srpski književni glasnik

За Дон Карлоса! 100 251

скида с њега. Он осећа како се колеба његова воља да остане: равнодушан. Ах! колико ће се морати напрегнути до разговора као што му је дужност са најнеочекиванијим саговорником ! | Једна цепаница скотрља се с огњишта. Младић се окрете.. | Једним ударцем жарача, он преломи огромну облицу. | „О-хо! помисли Оливје, снажан је колико и леп.“ ; ко Наједном се прибра. Младић га ослови. Првог тренутка, – говорио му је ши. Оливје задрхта на ту увреду. | Гологлави човек изражава се с достојанственим немаром. | Pyxa му је спуштена на сто. На њој се блиста један изван– редан диамант. |: — ја сам те замолио да дођеш, или сам ти поручио да 1 дођеш, — како ти је воља, — да. ти дам објашњења која си у праву да тражиш. Добро је, пре свега, да знаш кога имаш · пред собом. : Он показа на свештеника. : — Дон Ињиго, доктор теологије, почасни протојереј || Санте - Марије - де – лос - Ремедиос, саборне цркве у Циудад| – Боливару. Pi Оливје оста потпуно миран. 4 Мркокоси срески начелник насмеши се. 4 – — Што се мене тиче, додаде он, мало те се тиче моје 4. име. ја нисам племенита рода, то је све што имам да ти | кажем. Зови ме дон Филипом, ако хоћеш, и ако будеш имао _ прилику да разговараш са мном. : За тренутак завлада A ČL Дон Филип се играо малим | ЕЕдерских мачем. Он је с уживањем савијао његово танко · сечиво. а — Прелазим на ствар, настави он. Било је потребно да, ___8a петнаестак дана, среско начелство у Вилелеону буде у на# шим рукама, ради службе Краљу. 2 — Коме краљу“ запита Оливје суво.

— Карлу МП.

— Дон Карлосу 2 рече Оливје, с иронијом коју је успео да начини природном.

— Карлу МУП, шпанском краљу, одговори младић с крајњом озбиљношћу. — Карлу МУП, рече Дон Ињиго прекрстивши се. а Оливје седе поред стола. Ако се Дон Филип игра с ма9; лим мачем, он је дохватио двороги шешир оперважен сре-