Srpski književni glasnik

252. Српски Књижевни Гласник. 2 бром и хлади се њиме слободно. На постави од беле свиле, он је познао марку свога лиферанта: Марејал, 23, улица. Ришелје. Ки Ради службе Дон Карлосу, званом Карлу УП, ви сте ми украли и моје одело, је ли7 запита он полако, хладећи се и даље. > АДЕ Дон Филип се презриво осмехну. i — Ја сам навукао ову ливреју са више одвратности но што ћеш је икад ти сам осетити, ограничи се он да каже. Оливје порумене. — Уосталом, ми нисмо овде да правимо примедбе, настави Дон Филип. Ти си у нашим рукама. У будуће, три пута "отварају се пред тобом. — Који 2 | 4 — Први пут: пристати уз нас. Један Француз који је био, мислим, од тако исто старе лозе као што је и твоја, “ није презрео да постане Шпањолац под именом Филипа У. Притеци нам у помоћ, и, кад свршиш свој посао овде, пођи за нама. Велики владалац у чије ти име ја говорим неће те | заборавити. Будући је твој посао да управљаш градом, он ће 7 ти поверити такав град због кога нећеш жалити за Вилелеоном, с његових четири хиљаде становника. | — Који је други пут“ | Ништа не радити, ни да нам помогнеш, ни да нам сметаш. Чекаћеш, у својој соби, да наш посао буде свршен. · За то ће ти се дуговати новчана одштета. Ти ћеш је добити. И можеш бити сигуран да ћемо ми умети ћутати. — А који је трећи пут“ запита Оливје иронично. | — Остати наш противник, одговори младић. У том сљу- | чају, разуме се да ће нам сва средства бити допуштена да те држимо у својој власти. | — ја мислим поуздано да ћу изабрати овај трећи пут, · | рече Г. де Пренест. | Дон Филип га погледа озбиљно. : Твоја воља. Од своје стране, ја држим да ми је те- шко да не одобрим твоју одлуку. Али је право да знаш унапред чему се излажеш,. Он даде један знак: - Мајпуре!

и КЕ >