Srpski književni glasnik

За Дон Карлоса! 255

Махинално, Оливје понови ту реченицу коју му изгледа да је већ рекао на другом месту, недавно: — Не познајем никог. — "Ти не познајеш никог, истина је, рече Дон Филип. Али, кроз два-три дана, можда више неће бити тако... о“ — Шта хоћете тим да кажете 7 — Неко ћедоћи овде ко те познаје. Твоја вереница, мислим. | Дон Филип извуче, испод аката једну фотографију. Фото– графију госпођице де Меркер. С Он је дуго гледаше. | — Лепа је. Али што изгледа тужна !| Да ли је волиш 7 „Ви оли ли она тебе 2 — Господине! викну Оливје бесно. Он се маши руком да узме натраг своју својину. Али је Дон Филип већ био пружио фотографију Луцилину Дон Ињигу. — Лепа је, рече овај, и, ако бисерна огрлица коју носи није (лажна, мора да је богата. Али, данас, човек никад није сигуран. — Удмири се, рече Дон Филип Оливјеу, који се више није могао уздржати. Ми немамо намеру да вређамо твоју вере“ ницу. На против. Ми немамо интереса да проширујемо на друге "надзор чији срећни монопол имаш сада само ти. А ти, с друге "стране, немаш интереса да пустиш ту малу да дође чак амо... "Не може се предвидети како ће се овакве ствари свршити. > Зато сам ја спремио овај телеграм. Држи, прочитај, фали само адреса. 1 Предлог за телеграм гласио је овако: „Наређујем ши да “ пођеш за Вилелеон шек Кад ти ја шо будем јавио.“ | — Али не за.живу главу! стаде се Оливје бунити ватрено. wa – Пре свега, ја госпођици де Меркер не говорим ши.

— То ме не чуди, рече Дон Филип, који је био узео атраг Луцилину слику. Састави сам депешу.

Оливје се устезао. На крају крајева, овај човек има _ право. Шта би радила бледа Луцила усред овог заплета Он Š написа депешу. Наредба да остане у Паризу била је тако исто изречна, и ако учтивија. А T — Мајпуре, послаћеш то, запозеди Дон Филип. Пушиш ла 2

_ запитаће га пружајући табакеру Оливјеу.

0% — ја не пушим, рече он пошто се његов саговорник послужио. Малочас ћу се причестити, на великој служби, која "ће се одржати за победу Карла УП.

~