Srpski književni glasnik

За До Карлоса! 257

— Доста за данас, рече Дон Филип. Општинари ме“че; ају у саборној цркви.

| Он упре поглед у Оливјеа.

– - Хоћеш ли да ми даш руку ! запита он озбиљним гласом. Оливје му пружи без двоумљења.

„То је чудно, говорио је он у себи, пет минута доцније. Ови људи у 'овом тренутку уништавају моју кариеру. Ја треба да помишљам непрестано на ту појединост да бих се љутио Ha њих, па опет нисам сигуран да ми то испада за руком. "Ипак, они претерују“, помисли он видећи велики салон среског ' пачелства претворен у капелу, с портретима Председника Републике и министра окренутим зиду.

| Душе ваља, Оливје није никад присуствовао тако брзо "служеној служби. Дон Ињиго је прескакао. Мајпур, који му је помагао при чинодејствовању, гледао је једним оком на црквене сасуде, другим на Оливјеа. Г. де Пренест, за време проскомидије, видео је у џепу црквењакову цев од пиштоља...

| |

Било је пет сати у ћЋече кад је депеша Оливјеова стигла код госпође и госпођице де Меркер. Војвоткиња је од пре "два дана била у постељи, болесна од запаљења бронхија. ' Једна болничарка жабљега лица дворила ју је зловољно. Луцила уђе у собу своје мајке, сасвим обучена, са отворе „ном депешом у руци.

| — Вечерас путујем бордовским експресом, рече она просто. — Али шта се десило 2 Ти си луда! једва имаде снаге "да промрља слаба госпођа де Меркер.

И додаде још:

— Оставити ме тако, у оваквом тренутку!

Луцила је пољуби у чело, не рекавши ни речи.

не Вративши се у своју собу, она напуни једну торбицу хартијама, новчаним папирима. Преко њеног бледог глатког "чела препречена је била једна врло оштра бора. Она исцепа | неколико писама и закључа фијоке

4 Два дана доцније, у осам сати у вече, она је лупала на вратима среског начелства у Вилелеону.

(Наставак у идућем броју.)

ПЈЕР БЕНОА.

/

(С француског гревео М. М. Илић.)

17