Srpski književni glasnik

76 Српски Књижевни Гласник.

У овоме Рату, немачка идеја „Централне 'Европе“ пропала је, али то још не значи да идеја Антанте о једном. друштву народа мора успети. И ако је идеју о Друштву Народа изнео председник Северно-Америчке Републике Вудро Вилсон, та Република још није приступила Друштву Народа, – и после избора новог председника Републике, Хардинга, изгледа да му неће ни приступити. Републиканска странка, којој – Хардинг припада, боји се да би ступање Америке у један савез тако надахнут националистичким идејама као што је“ Друштво Народа, могло увући амерички народ у читав низ крвавих европских ратова, који га се у ствари“ ништа не – тичу. Исто тако велике разлике које се сваким даном обелодањују између енглеске и француске дипломатије, представ-. љају озбиљну сметњу за консолидовање Друштва Народа, и“ могу чак и његов опстанак довести под питање. Најзад, једно <= Друштво које у своје крило није увукло ни Немачку ни Русију, има врло мало изгледа, чак и у самој Европи, да добије један опште признати ауторитет. -7

Ми, истина, нећемо рећи да је Друштво Народа једна утопија. Оно утопија није, · јер је остварено и постоји. Али“ нама изгледа да је оно врло далеко од свог циља, и да ће о требати времена докле оно постане једно средство за обуздавање националистичког и империалистичког беса и за обез- беђење међународне правде у интересу светског мира.

ФЕДОР НИКИЋ.

Dr. Vladimir Dvorniković, Savremena Filozofija. Prva Knjiga. | Zagreb, 1919. — Druga knjiga. Zagreb, 1920. |

После Фагеовог Увођења у Филозофију, дела које је | израђено сувише шаблонски и сувише штуро, после Хефдин- · гових Филогофијских Проблема, дела које, у врло несрећном преводу, даје и. сувише кондензован материал, ове две књиге Г. Дворниковића дају један врло савремен и врло инструкти- | ван увод у филозофију. Оне су за нашу, тако сиромашну и тако несређену филозофску литературу несумњиво и напредак и добитак. ОШ

У првој књизи, писац је нашао пут који води право у ствар. Он је нашао начин којим се одиста најуспешније уводи – у проблеме данашње, тако сложене и тако разгранате фило- · зофије. Наместо шаблонског и мртвог историјског излагања, писац излаже живот и борбу савремених праваца, излажући · њихово постојање и интимне изворе из којих истичу ; наместо – статике, OH даје динамику филозофских студија. А да би · динамику могао дати, он постулира два основна психолошка – типа филозофирања око којих се, као око два пола, могу сврстати и прегледно окупити сви разнолики правци савре- ·

-