Srpski književni glasnik

ва основна. типа емпиризам са једне, а рационализам са друге тране, факат, доживљај, искуство са једне, а норму, принцип, идеал са друге стране, писац постулира антитезу која је – одиста, и у прошлости“ и, у садашњости, полазна тачка са које се раздвајају сва филозофирања. Када је усвојио овакво · ориентационо гледиште, писац је усвојио и једно тачно, _ праведно и савремено мерило којим се има ући у драму – светске филозофије. Оваквом ориентационом методом се _ одмах приказује стварва дилема сваке, па и савремене, фило_ зофије. То је дилема пред којом се налази и онај који мисли "и ствара, и онај који посматра, испитује и прима; то је анти“теза два стварна праосновна психолошка типа коју дожив“љава и решава сваки који се једном нађе очи у очи пред највећим проблемима живота. То је она основна тачка. укрштања са које се има поћи према свом „темпераменту“. "У тој антитези лежи „она најодлучнија премиса која се ни"када не истиче“ али са које се мора поћи. То је она основна разлика између „два филозофска темперамента“ чија борба ~ испуњује историју филозофије и о којој говори Џемс на увод~ ним странама своје класичне књиге Прагмашизам. Те кад је ГОГ. Дворниковић методички. усвојио такву основну и полазну · ориентацију, успео је да перспективе савремене филозофије “ прикаже на савремен начин, јер је пошао са антитезе која је ги дубоко у нашој личности и која је пројицирана у свет живе 3 и велике борбе филозофске. А тиме је, својом првом књигом, дао нашој филозофској литератури једно дело од вредности. Док се прва књига може сматрати теоријском, друга књига је практична; прва је имала да отвори опште и широке | водике и да пружи главне теоријске потеге, друга има да уђе "у. појединачан, · непосредан материал; прва је ориентација, друга је информација и инструкција. Писац је другом књигом Г хтео да реши један практичан задатак: да у биолиографском “прегледу пружи један путоказ за практичну ориентацију у “савременој светској филозофској литератури. У другој књизи – писац је дао врло обиман материал библиографски, подељен ___HO појединим дисциплинама, са два регистра. Практична вредПГ тност оваквог дела за све оне који се баве филозофијом у нас, неоспорна је и очигледна. Али, поводом ове књиге, истиче осе само собом једно питање које је Г. Дворниковић додирнуо у предговору књизи, а које се може, проширено и уопштено, иставити у низу питања која се имају решити за нашу културу. Писац вели да је друга књига његова „само темељ, само нацрт, који би се имао употпунити и израдити уз сарадњу, те да су сличне радове у Европи радили удружени појединци и генерације“. То је истина; али не само да тај и такав библио-

|