Srpski književni glasnik

78 Српски Књижевни Гласник. ИХ

графски рад захтева организацију, но и сваки рад где се има савлађивати један обиман материал, захтева организацију. · Ту потребу организованог рада истакао сам једном, поводом изградње наше филозофске терминологије, која би се имала изградити укупно а не појединачно. И тако се мисао о оснивању једног „филозофског друштва“, „непосредно истиче пред интелектуални круг радника који“ "имају да раде аа тагогет gloriam наше филозофије.

Г. Дворниковић је у обе своје књиге истакао feitmofiv. свога рада: помоћи нашој култури да принесе своју компоненту опште-човечанској филозофији. Он са правом вели да и наша национална култура чека најзрелији, најтежи и најскупљи плод "свој: своју филозофију. Чекајући, ваља радити. А у раду се мора имати узајамна интереса и везе. Г. Дворниковић је и са ове своје две књиге, и својим отварањем ЕПогој ке Вбиотеке, дао позитиван принос нашем раду на нашој култури.

ВЛАДИМИР ВУЈИЋ.

БЕЛЕШКЕ.

„за Дон Карлоса!“ — У прошлом броју, у нарочитој белешци, јавили смо да ће од ове свеске Српски Књижевни Гласник почети доносити превод једнег од најуспелијих романа који су се у новије време појавили у француској књижевности, Ашланшиде, од младог приповедача Пјера Беноа. Све припреме за објављивање овог романа биле су учињене, кад је, у исто време и независно од нас, уредништво једног београдског дневног листа већ предузело да тај роман пружи у српском преводу, и то почело чинити у свом листу. Налазећи за излишно објављивати свој превод истог романа, Српски Књижевни Гласник одлучио се да измени своје првобитне намере и да, место Ашланшиде, донесе други један роман од истога писца, За Дон Карлоса!, дело новије, мање фантастично, али можда боље.

Запреке преводној књижевности. — Прашка Сезја (бр. 22 од прошле године) упозорује на нове запреке што настају преводиоцима дела страних, нарочито западних књижевности. У реду је, вели писац (Др. Јан Левенбах) да сваки превод буде ауторизован. У новом чехо-словачком закону о ауторској својини има пропис који, у смислу Бернске Конвенције, чува ауторско право оригинала неограничено, док се раније чувало само до пет. година по публикацији оригинала. Али та ствар има и другу своју страну. Тим што је Чехословачка Република приступила Бернској Конвенцији настаје до душе правно стање, достојно културне државе, а престаје гу-