Srpski književni glasnik

ју ДЕ лешке. : 79

кање туђих литература, које је у иностраних аутора

лико зле крви, али погледајмо каква је последица од кона с обзиром на данашње валутне прилике. Аутори"хонорар познатих страних писаца био је пре Рата у 1000 и 1500 франака. То значи да чешки издавач има да плати најмањег10. 000 чехословачких круна! У такиликама, зар ће битцркогуће да се издају преводи 7 А е у интересу образованости да се сагради такав китајски „Настаје дакле дилема међу стајалиштем међународне кевне пристојности и културне самоодбране“, вели писац 'Упозорује на то да неке државе (Италија, Низоземска, нису признале Бернску Конвенцију од године 1908, која е неограничено респектовање ауторских права, него су ле само чл. 5 Конвенције од године 1886, по коме се

млног дела. Чехословачка Република приступила је, при писивању Мира, Бернској Конвенцији од године 1908.

Г Како је и наша држава, истим стицајам прилика, узела бе исте такве међународне обавезе, цео је тај проблем неоспорног значаја и за нашу књижевност. У најкраћем нену, свакако, тешке последице обавеза на које смо прили почеће се јављати и у нашој књижевности и на нашем жарском тржишту, које је, нарочито у последње време, о преводима сваке вредности. Време је да се о том питању не мислити, и од интереса је и за нас предлог који чехослоиздавачима износи Г. Левенбах: да преко свога савеза тају какав нови уговор са организацијама иностраних аукоји треба да се прилагоде данашњим валутним односима. ДР. ДРАГУТИН ПРОХАСКА.

друштвени Живот.“ — После дужег размака у ну, изишао је и други број Друшшвеног Живоша. Овај љно уређивани лист за друштвене науке заслужује сваку у читалаца, нарочито због интереса“ који он показује актичне проблеме наше нове државе. И ако се у овоме "понајвише расправљају правни проблеми, ипак су они е природе да су у овом тренутку од општег значаја.

У уводном чланку „Народно и Државно Јединство“, зиштво (Др. Мирко Косић) поставља тај проблем и нашава сасвим тачан факт да 50.000 интелигентних Срба, јата и Словенаца, у чијим рукама лежи у овом тренутку гичка будућност наше земље, посматрају питање нашег | вног уређења са гледишта партијско-изборне тактике, TO да су га схватили као основно питање нашег нациои културног развоја. Уредништво је за јединство, али једноставно, већ диференцирано, у коме ће бити. зата-

ко право уважава само за десет година по изилажењу .