Srpski književni glasnik

.

>

|. MA > ји

А +

_ Праву“, схвата супротност социологизма и рационализма ке

а, e

Радојчић развија врло прегледно покушаје у историји, стварење јединства, и завршава опоменом да је потребне данас што чвршће груписање снага, кад се налазимо „у ова великој и тамној опасности као сада.“ — Г. Ж. Перић г кушава, на врло духовит начин, да покаже могућност пр лаза из индивидуалистичког система у социалистички, мирни еволутивним путем. Он прави разлику "између права власн и права наследника (за живот асникова) као разлику 1 међу титулара једног права и титулара једног интереса (o носно титулара права im зре). Према томе, држава, и ако“ може да повреди, ни као законодавац, принцип стечен права, она може, као законодавац, да створи систем коле тивне својине, доносећи правни пропис по коме неће BHL постојати наслеђивање ; тиме би она погодила само лица к имају интерес односно право in з5ре наследнине, али не ли која имају права, која су већ стекла право (власнике). > Др. Ђорђе Тасић, у чланку „Синдикати и Штрајк Чиновни сматра да је штрајк чиновника забрањен са. правног глед шта, и ако су њихови синдикати допуштени, докле се држав држи у границама законитости. При расправљању питав обраћа пажњу ·на његову социалну страну. У нарочите чланку. писац ће разматрати који су то случајеви незаконит сти државе који, изузетно, чиновницима дају право на штра;

-Г. Федор Никић, у чланку „Рационализам и Социологизам

супротност оволуцнонистичког и антиеволуционистичког схве тања у праву. Др. Тома Живановић, у чланку „Каракт Филозофије и Правне Науке“ доказује једном збијеном гиком да правна филозофија (две синтетичне правне филоз фије: филозофија права и филозофија правних наука) но с једне стране карактер филозофије, пошто представља на опшшија. сазнања за све правне науке, и, с друге стране, н уке, пошто је од специалних правних наука разликује сар ступањ општности. — Напослетку, у лепом чланку Ф. хајмера (превод) „Велики Посед и Социално Питање“, ЊЕ доказује да је велики посед главни основ монопола у пр вредним односима, да је зедез та у друштву, да од његова развитка зависи целокупан привредни живот, и тиме и сош ални у опште. Развитак је великог поседа такав да ће вели посед неминовно пропасти. Опенхајмер извлачи практич последице, које је врло поучно данас чути, у смислу пом! рења сељака малопоседника и радника с једне, а индустри ског, варошког радника с друге стране. Он предлаже ко кретне мере за ослобођење ових људи, које ће превес друштво, на један миран начин, у нови друштвени систе

слободног социализма. | ДР. ЂОРЂЕ ТАСИЋ. 2:

Власници, Јован М. · Јовановић и Владимир Лацковић.