Srpski književni glasnik

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

НОВА СЕРИЈА, Књига П, Број 2. — 16 Јануар 1921.

БЈЕЛОУШКА.

i

J Двије горе студене и мрачне, два горска ланца пуна снијега и тамних четинара извила се високо текући упоредо | и затварајући котлину, којом тече ријека. | А Мрзлица је вода тешка и црна. Хладни вјетрови душу

| низа њу. Њезина је површина покрита готово увијек ледом,

|| њени су тршчаци суморни и укочени. Неко зимоморно про-

| љеће пролази плаховито сваке године преко њезиних мостова; | неко млитаво љето сједи у најдуже дане на њеним бреговима и лута зебући по нијемим ритовима.

Мрзлица је сијело тишине и студи. Она смрзава мезгру

у цијевима стабала, и не да пуповима да листају и цвјетају,

| и успављује животиње у муљу мочварноме и између трстика. | Она прожима својим студеним дахом људе који онуда про| age: укочује им жиле, ледени им крв, тјера у њих такову ГП хладноћу да им тијело и душа дуго зебу. | Најгоре су од ње трпјели момак и дјевојка, од којих су | села стајала сучелице, високо на двјема стрминама, баш ондје

гдје се оба пропланка горска највише приближавају правећи

ријеци двије ивице налик на големе насипе.

| Оно двоје знало се још из дјетинства. Били су још дјеца "кад су се угледали са својих обронака, гдје су пасли стада · или пландовали по процвалим тратинама. Дозивали се јеком

пастирских рогова, домахивали прољетним гранама и поздрав-

љали се предвече кресовима. Они су расли гледајући се

издалека и разговарајући се увијек новијем знаковима.

•

99,