Srpski književni glasnik

— Шта је то, за Богаг7... Зар — Анчин плач!... | Manja пробледи и, одгурнувши ме с прозора, упре u лом о решетке. Сви га погледасмо зачуђено, али нико се не усуди да проговори. Чекасмо тако дуго, разабирући уз

(плач, и вику, и зурећи изгубљено у нема етакла, иза којих

– Наједном АЕЧИ сама дојури, и раствори прозор. Покушали су да је "спрече; али залуду. Сва заплакана и рашчупана упрла је погледе у нас као две отровне стреле, и „стала да виче.

плача и кукања слегла се и кућа и суседство, и све стало "да гледа у нас. Грдила нас је и клела тако окрутно да ни — звер не би учинила с нама све шта нам је она желела. То_ лика. бол и очајање освојили су и оне који су је слушали, и _ огорчење се јављало, најпре као језиво мрмљање, а онда као осве гласнија вика и — претња.

— На вешала би их требало, чули смо.

; — Багажа издајничка; њихови Срби су јој убили заручника — — —

И кад је бес већ прелазио у мишице, и камење стало – заиста починили злочин, дну кли смо се и затворили стакла, и само желели да више не чујемо ништа — —. — — — =

ж

_ али светло је у њему немирно, и непознате досад сене ришу се на засторима. Дан нам је био дуг и, ма да смо пар пута покушали да догађај узмемо некако са шаљиве стране, 1 није нам успело. На вечер су сви легли рано, само Илија је пи сео замишљен на струњачу, а ја једини наслонио сам се на _ прозор и размишљао.

Било ми је жао девојке, али жалио сам и нас. После (оних првих клетава лако смо је удобровољили; између себе и нас налазила је сличност, — сродност у тузи и чекању. али и сродност у нади. Па и ако је била уверена да смо ми кривци њене туге, кривци смо и њених чекања и потајних

Оно прво де није било ништа према томе. Од толиког

И сада је опет вечер. Опет је расветљен њен прозор,

+ С фу У, и

фи и

„рањив, ср РАИ АИ ју с 9