Srpski književni glasnik

пратили њену сену за засторима прозора, до иза мене и гунђао. Једном га стадох нападати:

лице, доћи ће у самој кошуљици да још једном кроз“ застора повири на нас. Она нас не види у мраку, али BH сигурно да смо ту.

не заспи, неко излану — нечисту жељу... Илија побесни.

сестру! И мајку као да, спомињасте, и утеха да, вам Де. Па ви још мени имате нешто да зановетате!. | И пљуну гневно одреда се , баци се на струњачу, И на

да опазе, а ја сам ћутао, пазећи да му уловим израг Покушах једном и да ra затечем И, приближивни. му нечујно, шапнух: — Лепа је, 'зар не 7 Он се тргну. — Па и нека је, забрунда и, разљућен, завуче še? покривач. + А данас се наједном расплело све. Пробудизи смо. као обично, и дан је био ведар, и Аичи. нас је одмах. р

се разабирале ништа, али осећала се нервозност. Нека. долети и лупи стаклима. Сад нисмо више видели ништа. бринуто смо се питали шта би могло да буде, и у с