Srpski književni glasnik

ГРЧКА УСТАВНОСТ.

Споразумом утврђеним између Француске, Енглеске и Русије 13 јула 1862, Грчка је „под владом принца Вилхелма Данског и гарантијом трију дворова независна усшавна монархија“ (чл. 3). Позивајући се на ову одредбу, те три Силе су 1417 уклониле са престола и из земље краља Константина и наследника престола. У ултиматуму који је том приликом Жонар упутио грчкој влади стоји да је „Краљ Константин повредио Устав који су примиле на себе да гарантују Француска, Енглеска и Русија“, и да је циљ уклањању краљевом „да се поново успостави уставни поредак“. Приврженици краља Константина и сви данашњи управљачи у Грчкој одричу Силама право да се мешају у унутрашње ствари Краљевине, “с позивом на тај споразум од пре шездесет година. По њиховом схватању, гарантија о којој је реч у члану 3 не односи се на облик унутрашње управе већ на независност територије. Они тврде да је то чисто „алтруистичка гарантија“ у корист Грчке, која остаје једини носилац субјективног права. Грчка може, ако то жели, да позове Силе у помоћ у случају да је њена независност угрожена. Оне три Силе, пак, имају према Грчкој само дужност да интервенишу у корист одбране њене територије, и само кад Грчка то од њих буде затражила. О каквом уплетању у унутрашње односе Грчке, на основу неког права њиховог, не може бити ни речи.

— Противу овога схватања говори тај “историјски факт да је чл. 3 Споразума од 1862 дошао на место чл. 4 Протокола од 1832. У том ранијем Споразуму, у поменутом члану, стајало је да је Грчка „под владом краља Отона Баварског и под гарантијом трију Сила независна монархија“. Реч усшавна није постојала. Силе су сматрале свакако за потребно да уметну, тридесет година доцније, тај захтев о уставности, имајући у виду најпре скроз апсолутистички, а после лажно уставни режим баварског принца, који је био повод толиким