Srpski književni glasnik

108 Српски Књижевни Гласник. ” заплетима. Сама та допуна и и измена старе Одредбе несумњиво је доказ да су Силе стављале под своју гарантију не само територију но и уставни режим.

Али и ако се, чисто формално посматрано, није могло Силама одрећи право да се умешају у унутрашње односе, јасно је да је то право које Силе пуних шездесет година нису у томе смислу употребљавале, стварно било застарело. Унутрашњи развитак Грчке прошао је, за тих шездесет година, кроз врло озбиљне уставне кризе, и Силе нису сматрале ни за потребно, ни за правно основано, да се уплећу у те чисто унутрашње ствари. Да је ултиматум из 1917 био један велики изузетак који су диктовале тадашње прилике на бојишту, види се већ по томе што се у својој ноти, од новембра 1920, Силе више не позивају на своје право из Споразума из 1862. У тој ноти истиче се опасност која може потећи за Грчку из повратка краља Константина на престо зато што би се грчки народ, на тај начин, огласио солидарним са једним владарем чије је држање према Споразумним Силама било нелојално. Али ову енергичну опомену заснивају Силе, не више на праву интервенције у унутрашње односе Грчке, већ на благодарности коју мисле да имају права да очекују од грчког народа.

Једног тренутка изгледало је да ће Силе прећи преко Севрског Уговора, којим је Грчкој призната потпуна унутрашња независност и да ће се вратити на своје право од

1862 године. У познатом пројекту лорда Керзона, за решење.

сукоба Сила са Грчком, после повратка краља Константина, били су означени захтеви који су почивали опет на праву интервенције. Тако се ту међу осталим говорило о контроли коју Силе мисле да врше над постављањем грађанских и војних чиновника у Грчкој. Пројекат лорда Керзона није био прихваћен, и о њему се више не говори нити има изгледа уопште да ће се Силе вратити на њега. Вероватније је да ће оне свој спор са краљем Константином решити сужавањем териториалних концесија датих Грчкој, и да неће више потрзати своје право од пре шездесет година, према коме су могле гарантовати и уставни поредак. · Када је, после повратка краља Константина, грчка влада решила да скупштину, која је била сазвата као ревизионистичка, огласи за уставотворну, отишао је енглески посланик