Srpski književni glasnik

112 Српски Књижевни Гласник“

његове. Искључени су били официри и чиновници из скупштине, где су дотле они чинили знатан део посланика. Судијама је била загарантована независност, па је она донекле важила и за остале чиновнике, који су могли бити уклоњени или премештени тек на предлог једног нарочитог одбора. Установљена је обавезна основна настава. Преглед посланичких пуномоћија пренет је на један особити суд састављен из највиших државних органа. Све те, и још неке друге ситније одредбе, имале су за задатак да унесу мало реда у уставни живот Грчке, који је крај све слободоумности своје доносио собом општу растројеност, нарочито непосредним уплетањем војника и чиновника у политику. Али најважнија

нова одредба која јо унесена у устав од 1911, била је она о ·

Државном Савету. Њоме се баве чланови 82-86 новог Устава.

Државни Савет има у Грчкој своју историју, која га није учинила ни мало популарним те се ниједна влада, у новије доба, није журила да га уведе у живот крај свих јасних одредаба уставних. За време председништва Каподистрије постојао је Државни Савет под називом „Панелиниојон“, састављен од 27 чланова, са задатком „да учествује са Председником Грчке у делима и одговорности Владе“. Председник Грчке, како се тада називао Каподистрија, издавао је декрете, који су тада замењивали законе, на основу извештаја које му је давао тада тај Државни Савет. Тај савет, који је доцније узео име Сената, бирао је сам председник Грчке из три пута већег броја кандидата, које му је предлагала конституанта. Апсолутистички режим Каподистрије изиграо је све мере којим је овај савет мислио да га држи у границама неке законитости. Своју незнатну саветодавну функцију није могао Државни Савет, разуме се, да прошири и ојача ни првих година апсолутне владавине Отона, тим мање што је према новој уредби Савет састављао у главном сам Краљ од виђених чиновника. 'После револуције од 1843, Уставом се заводи Сенат, као део законодавног тела. Државни Савет се пак више никако не појављује, ни у улози старој, као учесник у издавању закона и уредаба, ни у новој, као виши административни суд. Њега у опште нема, и сви покушаји да се он организује разбијали су се о неповерење које је у земљи, а нарочито код свемоћних историјских породица грчких, постојало због раније улоге његове. Устав од 1864, који је