Srpski književni glasnik

| = Грчка Уставност. 113

укинуо Сенат, садржи у својим одредбама 83—86 и установу Државног Савета, али те одредбе нису никад примењене. Члан 108 тога устава давао је право обичној законодавној Скупштини да ревидира или уопште уништи оне одредбе Устава које су се односиле на Државни Савет. Конституанта је донела то решење баш због тога што се у самој њој јавила била велика опозиција противу те установе, која је оглашена за „паразита уставног у стању да зарази парламентарни режим, који нов устав има да развије и осигура“.

Венизелос није успео да се ослободи овог неповерења према Државном Савету. И ревизионистичка скупштина од 1911 унела је у устгв и установу Државног Савета са задатком да израђује законске пројекте и да буде највиши административни суд, а нарочито још да врши контролу над оним чиновницима, који су тим истим уставом оглашени били за неизбациме. Том приликом држао је Венизелос говор у коме је Државни Савет прогласио за највишег чувара права и закона, „који треба да су изнад свију власти, изнад министра, изнад Краља“. И ма да Устав од 1911 постоји већ скоро десет година, нико још није смео да покуша да уведе у живот ту установу која је по речима Венизелоса не само корисна но и неопходна за поредак заснован на праву. Скупштина таква каква је данас у Грчкој нерадо хоће да дели ма у коме облику своју законодавну власт.

У основним одредбама својим устави од 1844, 1864 и 1911 су истоветни. Краљ, неодговоран, поставља и смењује министре, који су одговорни и могу, по закону о министарској одговорности, бити стављени под нарочити суд састављен од чланова касације и апелације. Краљ врши законодавну власт заједно са Скупштином, чија решења он санкционише и објављује. Он отвара седнице Скупштине, има право да одлаже Скупштину и да је распушта. Право је Краљево неограничено у погледу именовања министара, који не морају бити, посланици. Чл. 78 Устава каже да министри имају право присуствовати скупштинским седницама и могу говорити, али гласати могу само ако су посланици.

Све су то одредбе које сретамо у свима савременим слободоумним уставима и, у погледу овога склопа и садржине, грчки је Устав свакако један од најнапреднијих. Постоји међутим једна пракса, несумњиво заснована на Уставу, али

; 8