Srpski književni glasnik

Грчка Уставност. 115

ничени социални и политички утицај свака у своме крају. Шефови њихови улазе у скупштину са својим непосредним рођацима и пријатељима и ту се погађају о власт. Како нема начелних разлика међу њима, то ти шефови могу сваког тре"нутка прићи час Кумундуросу, час Ралису, Мавромихалису, Димитракопулосу, било коме од људи кога краљ одреди за председника владе. једанпут створена комбинација, заснована на тренутном личном расположењу тих шефова, нема у себи ничега што би је чинило независном од нових Ћудљивости. Лични неспоразум и амбиције узрок су свакодневним заплетима у влади и скупштини. На владару је било да у ту хаотичну парламентарну масу уноси некакав ред, и он га је могао уносити само распуштањем скупштине, јер су се све оне показивале неспособне за дужи, систематски рад. Не треба из тога закључити да је владар тиме добијао некакав надмоћни утицај. То често распуштање скупштине сматрали су, и сматрају, шефови оних историјских породица као своје право, а не као владарско право, јер се тим распуштањем омогућавало да они један за другим долазе на власт и да се све нове комбинације стварају. То је нарочити облик парламентарности, и шефови би се бунили када се скупштине не би распуштале, када би владар инсистирао да се одржи она комбинација која је на дневном реду, и да се Скупштина прилагоди њој.

Јасно је дакле да је оно узастопно распуштање двеју скупштина које су Силе узеле као неки нарочити диктаторски акт краља Константина, у ствари било једно парламентарно правило грчко. Незгодно је за Силе свакако било што је краљ Константин тиме изиграо ону струју која је била за улазак у акцију, и тиме је он несумњиво доказао колико је било. мало лојално држање његово према њима. Али, као чисто унутрашњи акт, са гледишта чисте уставности, тај акт његов био је сасвим у духу дотадашњег политичког развитка. Док се у Грчкој не створе политичке странке на новој начелној основи, док год буде трајала ова патриархална свемоћ старих породица, тешко да ће се моћи изменити тај специално грчки тип уставног и парламентарног живота.

Данашња Влада, дошла после избора од новембра 1920, прогласила је скупштину за уставотворну, али како она долази из опозиције, то није имала могућности да спреми неке кон-

1 85