Srpski književni glasnik

122 Српски Књижевни Гласник.

вима (Словачка, Ердељ, Војводина) и гарантију слободне

трговине са изгубљеним крајевима т. ј. економску Дунавску · Конфедерацију. Услови примирја које је Карољи у Београду постигао код генерала Франше Д'Епереа (8 новембар 1918). нису прејудицирали териториалне одредбе мира: наглашено је да демаркационе линије немају везе 'са будућим политичким границама и одређено да маџарска управа остане и даље у поседнутим крајевима, да слободан економски промет остане са непоседнутом Маџарском. Међутим, мимо тих услова, дошло је до оцепљења револуционарним актом самих народности (Срба, Румуна, Словака) и до делимичног присаједињења тих крајева дотичним националним државама. Маџари су се против: тога жалили Савезницима, али без успеха. За то време приспевали су све нови транспорти бивших заробљеника из Совјетске Русије, а из поседнутих крајева бегунци. Бољшевичка пропаганда постајала је све јача. Од Вилсона окретало се Лењину. Радништво, војници, бегунци, интелектуални про- . летариат — сви који нису имали сигурног изгледа да ће сутра имати шта да једу и да се огреју, сви који су очаја– вали о судбини Нације, сви су с извесним верским фанатизмом, с комплексом месианских осећаја прилазили комунистичком покрету. Комунизам је требао да реши социалну неправду и да се освеши капиталистичко-империалистичкој Антанти која је маџарску демократију тако потпуно обманула. Комунизам ће захватити у пламеном трку и земље Савезника, носећи освету потиштених и васпостављање правде, социалне и поли= тичке, васпоставити интегритет Совјетске Маџарске. Читав штаб маџарских комуниста организован је у Москви и дошао · „из ропства“ у Маџарску за време Карољиеве демократске · републике. Између њих и старог социално-демократског вођства почела је суревњива борба о власт над масама. Масе су прилазиле комунизму, јер их је на то терало бедно материално стање. Послодавци су затварали предузеће за предузећем, пошто им се није више рентирало радити без уобичајено огромних ратних зарада; њихове инсталације биле су већ одавна вишеструко амортизиране. Огорчење што ратни спекуланти нису осетили казну, национално очајање и узаврела пустоловна жеђ због ратних тегоба неизвесности, све је то било пренадражило живце. Карољиева демократска влада за све време својега трајања није извела ни једну ·