Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

ГРАФИЧКА ИЗЛОЖБА Г. КРИЗМАНА У ЗАГРЕБУ.

Изложба коју је у току прошлог месеца приредио у Загребу познати наш сликар и графичар Г. Томислав Кризман, долази међу најбоље графичке изложбе које су код нас уопште биле приређене, било као изложбе искључиво графичких радова, или као изложбе уљених или акварелских слика на којима је било и графичких радова. После изложбе Г. Мирка Рачког, која је била сликарски одлична, можемо са истим правом говорити о изложби Г. Кризмана, јер нам она оставља сличне утиске, и ако у једној другој области лепих вештина — графичких вештина. Истина је да се ове још не гаје код нас у довољној мери, и да не можемо очекивати код нас такав степен разумевања и успеха у послу какав је случај у француској, немачкој и енглеској графици, али с правом можемо рећи да већ сада имамо неколико имена и већи број изврсних радова који нам дају лепих јемстава за будућност ове гране уметности.

Шта се управо жели постићи са бакрописним отисцима, или отисцима с дрвета и камена, које многи лаици (а међу њима има и уметника) стављају у исти ред са механичким репродукцијама 2. Хоће се то, да сликарска вештина (цртачка у ужем смислу) продре у што шире слојеве, и да омогући уметничко уживање и онима који би желели доћи до једног уметничког дела на лакши начин, и које би имало вредност оригинала. Ову културну мисију врши данас графика, и ми је зато морамо схватити са њене праве стране и одвојити појам уметничке графике од појма трговачке и индустријске графике. Тај појам је био одељен већ у ХУ веку, када су Албрехт Дирер и Ханс Холбајн поставили то питање на артистичну висину, израђујући уметнички бакропис, бакрорез и дрворез, којим су ударили и прве темеље европској графици. Њиховим радовима, који су поплавили скоро све уметничке радионице, инспирисали су се готово сви графичари, па је зато Немачка (после једног дужег застоја у графици) дала и неколико новијих мајстора, који су радили на модернизацији ове уметности као: Ретл, Кодовицки (ситна графика), и славни Менцл, са дрворезима Фридриха Великог. У исто време са Немачком, почео је дрворез и бакропис у