Srpski književni glasnik

>

Ета АНА И ЊЕ

о сол

Белешке. 1

је један посланик пропратио своје гласање за устав, одаје несумњиво, у овом тренутку, осећај целе земље. Да, боље је:

и икакав устав, него никакав. ПРИВРЕМЕНИ.

БЕЛЕШКЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

„Ивањски Кријесови“. — Г. Нико Бартуловић, заслужни покретач и уредник Књижевног југа, чију лепу приповетку Издајсшво Илије Такалова доносимо у овом броју, штампао је недавно у Загребу своју збирку новела, под насловом Ивањски Кријесови. Књига има шест новела, делом из живота далматинских острвљана, делом из градског живота, глатко и течно је написана, и, поред других добрих особина, приказује неколико занимљивих карактера, живописно оцртаних, које нисмо имали ни у репертоару С. Матавуља, ни у овом Г. Ћипика. О овој доброј књизи говорићемо опширније у једном од идућих бројева. |

>

„Критика“. — У октобру месецу прошле године једна група млађих загребачких књижевника (ГГ. Анте Ковач, Густав Крклец, Драган Бублић, Никола Полић, Стјепан Галогажа, и други) покренула је месечни књижевно-уметнички лист Кришику. Потреба се и сувише осећала за једним таквим листом у Загребу, пошто се обадва познатија тамошња часописа Југословенска Њива и Нова Европа баве књижевношћу и уметношћу тек у другом реду, и белетристике доносе врло мало, или само по изузетку, док, од осталих, Дом и Свеш представља старији тип породичног илустрованог листа, а Хрвашска Просвета (у којој се иначе запажају критичке оцене једног од најбољих загребачких књижевних критичара Г. Љубомира Мараковића) орган је католичког „Кола Хрватских Књижевника“ и самим тим ограничена на једно одређено поље рада. Под разборитим уредништвом Г. Галогаже, Кришика је имала већег успеха но што се и могао очекивати од једног листа основаног са онако скромним материалним могућностима са каквима је она основана, тако да је од почетка ове године она нашла једног редовног издавача (књижару Јосипа Чакловића), променила свој спољашњи изглед, и од летећих листића постала права „ревија“. После фебруарског броја, Г. Галогажа је уступио уређивање двојици „старијих“ познатих књижевника, ГГ. Милану Беговићу и Љуби Визнеру. На тај начин Аришика, која је од првога броја, и

3 ДИ 2 3