Srpski književni glasnik

156 : Српски Књижевни Гласник.

ако орган једне уже групе, показивала Несумњиве либералности и широкогрудости, постала је заједнички часопис средњег и млађег књижевног нараштаја. За сада смо примили свега једну свеску издану под новим уредништвом (за март), али нам је она довољна да покаже не само потребу већ и могућност једног таквог заједничког рада. Нећемо поименце говорити о песничким и критичким прилозима, добрим и бољим, које ова свеска садржи, али не можемо не пожелети и даљег

успеха нашем загребачком савременику. · у.

„Дела и Људи“. — Г. Војислав ]. Илић-Млађи прикупио је у засебну књигу (и обећава даље свеске под истим насловом) известан број приказа штампаних пре рата по разним листовима, и на другом месту, под својим потписом, под шифром, или иначе. У њима, Г. Илић покушава да изврши као неку „ревизију вредности“ наше новије књижевности. По њему, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Павле Поповић, Јован Дучић, Милан Ракић, Сима Пандуровић, писци су без дара и без вредности; с друге стране, писци од вредности и дара јесу: Перо ]. Сундечић, Милан Трифуновић, Авдо Х. Карабеговић, Стеван Самарџић, Драгутин ]. Илић, Д. Глигорић-Сокољанин, Божидар Николајевић. Своја мишљења Г. Илић изражава викањем, служећи се свима типографским средствима која му у том погледу стоје на расположењу. Неколико искрених стихова које је Г. Илић умео извући из своје раније породичне трагедије, не дају му права да своја суђења о литератури сматра довољно значајним да могу занимати и друге. Он за послове те врсте нема ни дара, ни спреме, ни памети —

али о томе не помаже говорити. У.

„Алманах Југословенских Жена.“ — (Аттапаћ Jugoslovenskih Zena za godinu 1921. Izdala i uredila Zofka Куебдег-ретеоу1с.) — Име Гђе Зофке Деметровић постало је код нас, у Београду и по Србији, популарно нарочито за време Европског Рата, када је она, као уредник месечног часописа Лел5Ат 5у је, слала из Загреба нама у ропству речи утехе и бодрења, и показивала нам да све што је најинтелигентније и најсвесније међу хрватским и словеначким женама јесте уз нас. Сваки број њеног часописа сматран је код нас као једна духовна победа, и ми смо га дочекивали с радошћу и одушевљењем, више због његове националне но феминистичке садржине.

Данас кад је рат престао, и када нам Гђа Деметровић не пружа број сваког месеца, него један алманах за целу годину, наше претенсије су мало веће: ми не бисмо да нам алманах донесе“ само родољубиве и националне чланке — а · ти су и овде најбољи („Из Прошлости“ од Исидоре Секулић,