Srpski književni glasnik

Белешке. 157

и „Тужаљке“, по стилу судећи од саме уреднице), — него бисмо желели да нам Алманах Југословенских Жена да целокупну слику живота свих југословенских жена. Међутим, овај Алманах није успео у томе. Не само да многе најзнатније наше књижевне раднице нису овде заступљене, — на пример, Гђе Јелена Димитријевић, Зденка Марковић, Катарина Богдановић, — већ и оне које су послале своје прилоге, нису послале увек репрезентативне по њих, или по њину средину, или по садашњи моменат. Затим, читаве области наше проширене државе нису овде никако заступљене: ни речи о црногорској, далматичској, војвођанској жени. О србијанској жени мало, врло мало. Цео леп идејни покрет српских жена, сакупљених око београдског Женског Покреша није ни поменут ; тако исто, ни знаменити прошлогодишњи конгрес Женског Савеза у Загребу. Ни по чему се овде не може нагађати она снажна и многострука акција југословенских жена на свима пољима културе. А сликање те акције свакако би много боље окарактерисало модерну југословенску жену него сва она љубавна уздисања и прижељкивања разних Дила, Дања и Нора, која

сусрићемо сваки час у овом Алманаху. H. JL-A.-

Ново издање Доситејеве Аутобиографије. Као осма свеска колекције „Узорна Дјела из Хрватске и Свјетске Књижевности“, коју издаје загребачка књижара Ст. Кугли, изашао је латиницом Доситејев Живош и Прикљученија. Издање је приредио Г. Др. Давид Богдановић, који је написао и један опширнији увод о животу и књижевном раду Доситеја Обрадовића, у главном по ]. Скерлићу. Књига је штампана ситним и рђавим словима, на грубој новинарској хартији, и тешко да ће успешно моћи да послужи свом задатку, школској потреби. Пуна је штампарских погрешака: чак и у познатој првој реченици „Предисловија“: „Слатка је ствар и пуна безлобне забаве и утјешенија спомињати се своји“ прошасти' времена...“ реч безлобне „исправљена“ је у

безболне, која није никако из Доситејева речника. К. А.

Путописне белешке Г. Вендела. — (Уоп Магburgo bis Monastir. Eine sudslavische Reise von Hermann Wendel. Frankfurt a/M, 1921.) — Ilom OBMM Ha3HBOM T. BeHaem jaje своје белешке са једнога путовања кроз Југославију. Он није прошао. нашу земљу уздуж и попреко: он је прешао, истина, дугу линију од Марибора до Битоља, али је оставио на страну све оно што ван те линије лежи. Он није био ни у Босни ни у Црној Гори ни у Далмацији. У ствари, он је ишао да види Маћедонију (којој је посвећена половина књиге); уз пут се задржао у трима „престоницама“: Љубљани, Загребу, Бео-