Srpski književni glasnik

158 “ Српски Књижевни Гласник.

граду, и начинио један излет у Фрушку Гору. Путопис је писан без већих претенсија, као коментар за један албум путничких слика. Он има све добре стране ранијих радова Г. Вендела: живост и живописност израза, нагомилавање интересантних појединости, — и за једнога туђинца доиста чудновато осећање латентних енергија наше земље. 24 7.

ПОЛИТИЧКА КЊИЖЕВНОСТ.

Пољска пропаганда. — (Аттапасћ polonais pour 1921; W. Sieroszevski, Joseph Pilsudski, Uimitri Mćrechkovski, Joseph Pilsudski, St. |. Boncza, Le Fondateur de Pindependance polonaise, V. Bzymowski, Pologne et Haufe-Silesie, Gustave Simon, Lepvislatioh ouvričre de la Pepublique Polonaise, E. Maliszevski, Gdansk et PEmbouchure de la Ушше; Mantred KMridl, Adam Mickiewicz. Edition de la Socičtć des Publications Internationales, Varsovie, 1921.) — Пољаци настављају неуморно пропагирати своје становиште на општу политику Европе и улогу Пољске. Упознавајући странце, који су Пољску заборавили, са унутрашњим приликама својим, руковаоци ове пропаганде хоће да утврде уверење да је Пољска неопходна Европи, да ће Пољска бити земља која ће држати мир и равнотежу између Немачке и Русије, ако се око ње окупе све мале државе у средини и на северу Европе. Горе, Скандинавски Савез са Холандијом, доле Румунија, Маџарска, Чехо-Словачка, Аустрија и наша држава, а у среди Пољска Република. Лепа, права пољска концепција, примамљива фантазија! Верујући у свој народни гениј, они о њему шире књиге и листове као ове што горе побројасмо. Њихова посланства на страни, њихови људи у Лондону, Паризу, Швајцарској, Италији, Америци, врве ширећи усмену и писмену пропаганду о величини, снази, улози народа пољског. Снага писане и живе речи, нарочито кад се она троши са планом и истрајно, велика је данас као што је била јуче. Пољска је од тога имала користи, и ако свака њена књига, брошура, реч, не одговара стварности. Свет, најзад, поверује и у маштања.

Ни Чеси, од када су добили своју државу, нису заостали иза Пољака. Њихови представници на страни, њихови министри, њихови људи с ретким даром за организовање послова ове врсте, успели су у Енглеској и Француској. Мала Антанта и „зелена интернационала“, међународни „Сокол“, светски филхармониум, и томе слично, јесу изуметци потекли из чешких глава. Велике и мале лондонске, париске, београдске (и загребачке), букурешке, бечке, берлинске, софијске новине систе-

матски се обраћају из Прага. Чеси су народ који је разумео европску публику, и психологију великих и малих листова. И овде, у нашој земљи, Чехо-Словачка је.успела да своје име