Srpski književni glasnik

1

ПА а АЕ Ради aka У, А 1 „

Те. Белешке. : ; 159

и свој положај обележи боље но многе друге земље, чак и земље великих Савезника.

Поред Чеха и Пољака, Бугари су, и ако до јуче непријатељи, до сада успели у својој пропаганди у Енглеској, у Француској, у Италији и Чехо-Словачкој. Они су већ уверили свет у тим земљама да је краљ Фердинанд главни кривац што су Бугари стали уз Централне Силе за време рата. Они су на“ по пута да увере свет да треба одложити извршење Нејског Уговора. Они су уверили Французе и Енглезе да су савезници њихови против совјетске војске, и добили право да држе војску у оној истој јачини којом је располагао и краљ Фердинанд пре уласка Бугарске у рат, онај Фердинанд чији људи и данас представљају Бугарску у Лондону и Паризу, где се и врши најјача агитација за бугарске интересе. Уверени да никоме није до рата, они говоре против рата — и ако га испод руке спремају. Рачунајући на општу апатичност у Лондону и Паризу за ствари на Балкану, они на својој територији образују чете против суседа... 'Пред улазак у рат, председник бугарске владе Др. Радославов казивао је: „ја знам да посланици Споразума знају да их лажем, али они воле више лепу лаж него истину.“ Данас је „камуфлажа“ боља: Баја-Гања је преблаги Јеврем. Читајући енглеске новине, па и француске, још мало па ће изгледати као да су Срби ферија 1915 на Бугаре с леђа, и да Срби треба да плате Ђугарима оштету коју је предвидео Нејски Уговор.

Наш народ је данас, у овом погледу, запостављен. О нашој се држави и мало говори, и не увек. добро. У Енгле-

ској, Француској, Америци, где је било симпатија за нас у

току рата, погубљене су негдашње везе и позиције. Велики листови, и кад имају оцене о стварима које се тичу нас и наше државе, имају оцене пре неповољне но добре. Наши браниоци су се заћутали, а наших националних радника готово нема више у иностранству. Ови су или заморени, или замењени самим чиновницима посланства. Дописнике великих страних листова остављамо да се потуцају по Београду и Загребу и црпе обавештења на несигурним изворима. Нове

писце који се баве проблемом Средње Европе не охрабрујемо

ничим, а помажемо претакање, превођење и прештампавање ' публицистичких ратних радова који данас немају значаја. Не узимамо сами инициативу ни свде ни на страни да се о нама говори ако не боље а оно бар онако како ствари јесу; у нашој држави стање је боље него у многој европској држави. Не чувамо старе, а одбијамо нове пријатеље; штедимо где не

. треба штедети; остављамо нашу штампу и овде и у Сједињеним Америчким Државама да се после ослобођења и ује-

дињења бави партијским и локалним стварима. У недостатку добро организованог обавештајног одсека у Београду, она се обавештава како зна и како уме — често на штету инте-