Srpski književni glasnik

~ | ЈЕ МИТА

f

1605" 0 Српски Књижевни Гласник.

реса земље. За време плебисцита у Корушкој и затегнутих односа између Немачке и Савезника због неизвршења уговора о Миру, штампане су по листовима у нашој држави немачке пропагандистичке депеше из Беча и Науена против нас, и против наших Савезника; листовима су ове депеше даване из наших званичних надлештава.

За време рата, напор у пропаганди био је добар и плодан: Италијани, и други, завидели су нам на њему, па и учили се од нас. Зашто нисмо наставили онде где смо стали 2

ЈОВАН М. ЈОВАНОВИЋ.

Анексиона криза и Француска. — У Кеуие de Ргапсе, од 15 априла, Филип Крозие, француски амбасадор у Бечу за време анексионе кризе, саопштава своје успомене у којима има извесних појединости од интереса за нас. Крозие тврди да је руски министар Извољски знао да се анексија спрема, али да је налазио да (ој Русија не може чинити озбиљна отпора, јер је била везана према Аустрији ранијим уговорима. Србима је, међутим, препоручивао да: се „жале горко и вичу из гласа“, ако желе да што било добију. Аустријски министар Ерентал био му је напред рекао да Србима не може дати никакве накнаде. Извољски је стога држао да се Ерентал само нашом великом лармом може натерати да. нам да какву накнаду, али и у најбољем случају по нас Извољски се надао да можемо добити само економне, а не и териториалне накнаде. Милован Ђ. Миловановић радио је у главноме по упутствима Извољскога. Миловановић је, каже Крозие, био цењен у круговима европске дипломације; једна личност блиска енглеском краљу рекла је за њега да је највећи Европљанин међу свима Балканцима. Ипак зато његова акција за српске накнаде није имала успеха чак ни код кабинета париског и лондонског. У Паризу нису никако примали упоређење Босне и Херцеговине с Алсас-Лореном. Наша права на Босну оцењена су ту као „древне, скоро легендарне успомене из средњега века“, и као источњачке илузије. У „Лондону, сер Едвард Греј налазио је да у српским жалбама има нечега извештаченога. Крозие јасно показује да за време гнексионе кризе, Србија није ни могла рачунати на Француску. Ова је тада имала велике тешкоће са Немачком у Мароканском питању; она је гледала да одвоји Аустрију од Немачке, и зато добро пазила дг не дође с Аустријом у

сукоб због анексије. 7.

Власници, Јован М. Јоваковић и Владимир Лацковић..