Srpski književni glasnik
168 Српски Књижевни Гласник. | као да некога убија, и враћа се на прстима, презајући од“ рођене сенке...
Ах, шта се он намучио те ноћи ! А видео ипак није никога. Него је још и сам плашио жену када је, у тами, скакао на банак.
— Ко је7 пита она из постеље страшљиво и устаје да види је ли закључана чврста. — Ко је 2
А он ћути и дрхти. Па још не зна да ли жена због његове буке устаје и пита, или јој збиља неко долази. СЕ
Ох, како се напатио те ноћи! А бар да је посигурно | нешто видео! Него му се учинило да одиста нико није долазио | к њој. Но, онда га ваљда не вара. Сигурно га не вара. · ;
И — сишао. А жена му се дабоме упрепастила када га | је опазила гаравог и изубијаног, са очима црвеним и подбулим“: · | : — А шта је с тобом 2 Где си ти био7г 1
Он се спрва као предомишљао да ли да јој све призна.
Но, онда је помислио: добра му је, верна му је, воли га, — | зашто јој не би признаог7 Бар се више ни он неће мучити, | свађати и стрепити, — живеће чисто, као анђели... Пољубио | је и — све признао.
А! тога чуда и запрепаштења! Превијала се од грчева ; што му се смејала. Смејала му се ужасно, у лице. Још к томе је истрчала и на улицу и завикала:
— Браћо! Људи! Ходите! Ходите да луду видите!
Силно ју је те вечери избио. Рукама, штапом, ногама, све што је знао, видео и наслућивао: и прса, и бедра, и струк“...
Шта му се смеје7 Шта му се смеје7 Зашто што ју је увек волео 7 Зато што је у њу сумњао 7 Зато што је заборавио и Бога и стид7 Зато што се понизио и поманитао“ Што не пита због кога“ Та због ње, због ње! крвница, женска, крвница!...
Ох, што ју је тада избио! Недељу је дана пребијена i лежала, модра, и крвава. А онда је умрла. Без јаука, уздаха, А ни суза. Само је у ропцу двапут викнула:
— Бог убио све мушке! Бог их убио!
Упрепастили се људи на ту смрт; та мало даље, на истом тргу, кућа Љубомирова: вара жена тог човека виде сви, тек не види он. Војислављева била добра као Богородица, и он ју је убио, само зато што је у њу сумњао. А Љубомир је