Srpski književni glasnik

E 4

169

затекао двапут једног човека у својој соби, крај постеље,

самог са женом, па није хтео веровати у некакво зло. Рекли

су му тако каткад да га жена већ одавна вара с тим и с тим, а он се још и љутио: Шта га, вели, лажу узалуд“ Где би

њега његова Марта варала! И с ким, Боже, с ким 7 Нека ћуте и пазе своје. Нека не греше душу узалуд. Нека га не трују лажним отровом. Та како би њега његова Марта варала!

Али кад се једном вратио нагло из лова... но, страшно је и рећи шта је видео. Ни речи није могао изустити, од стида и 'беса. Толико је био ужаснут и луд да је мирно причекао да се онај обуче, потапше га по рамену, насмеје се и рекне: „Немој се, мали, љутити!“ Али потом, кад је остао са својом женом сам, и кад му се вратила одлетела свест, подигао му очај пушку и -— опалио. Жена је вриснула избезумљено и пала на под, а он је испалио други метак на себе, право кроз уста; — намах је мртав остао. Она се онда подигла, рањена и бледа, побунила суседе и превезла у болницу мужа. Окитила је цвећем умрлога, сандук му и гроб, и црнину је од свиле понела. Ох, што је плакала!... Големи снег је запао тог дана, и дивљачки је вриштао ветар, — но ипак се окупио на пратњу силан свет; гребла се она по лицу, у груди била, и запомагала. Ох, што је кукала! што је кукала!

Иза два месеца, пошла је за другог,

ж ж ж

Бојао се старац-кћери као дете змија још и онда док

су биле мале. Није на добро слутила већ прва, Невенка: тек

што јој је прошло дванаест година, ником није дала да прође селом божански и с миром. Спази тако да пролази когод улицом, па у трку и с лупњавом отвара окна, и виче га по имену да јечи празан трг. Грађанин се запрепасти и застане блесаво:

Откуд га познаје7 Зове ли га због нечега Има ли му рећи што 7

Та ње! Нема ништа!... Тако... Ваља јој...

И смеје се дрско, као махнита, чекајући за завесом да опет неко прође, па да онда и тога по имену викне...

Стрепио је отац за њу још више када је одрасла: да је каква хуља мушка сасвим не залуди. Но гле, наједном, воље Божје! удаде се величанствено: за крчмара богатог из Бачке.