Srpski književni glasnik

___UI

имала је новаца и ћерку, знала је занат као мушко, а у раду су је помагали и браћа и зет. Војислав је, после смрти своје

жене, оставио проклето бачварство, па се сасвим преселио сестри у Нови Сад. А и Меланија је долазила често, и остаjama код Невенке по цело лето. Ох! а боље да није никада дошла! Купала се једног дана у несрећном Дунаву и некако се, јадница, утопила. Ко зна како... Божја воља... некако се тад утопила. Дојурио је на сарану муж јој, Драгослав, као избезумљен: Невенка је, рече, за све крива! Нека му исплати због тога дванаест хиљада. Жена и злато нису исто, али сада, кад је нема, доста му је дванаест хиљада: он није човек бездушан; но мање не прима: ваљда ипак мора нов живот почети!... Нека му исплати одмах, зато, дванаест хиљада...

Дала му их је. Не само њему, него и старијем брату своме, Милоју, када се повратио с робије. А њему су казну смањили, јер се добро у тамници владао: одлежао је тек три године... И сад каже да човека није убио. Куне се. И нож му је чист остао, светао: ни крвав био није!... Жена му је у Пешти, а он код оца: сад купује кошнице и ради са пчелама. На то је утрошио сав новац што га је добио од сестре Невенке; почео је он одлучно и смело: са двеста кошница. Али није био новом послу вешт, па је још морао и да купује

меда, да би пчеле исхранио зими. Но то га није плашило:.

почео је тек недавно, а успеће касније. А и није њему до меда, него до новаца: волео би да има коње, па недељом, после

· подне, да се вози поред Дунава, на ужасну завист свих својих

злотвора... То да му је, то да му је дочекати једанпут!... Дабоме! није њему до некаквих пчела, него до новаца и уживања!...

И било би тако, каже, да није напречац букнуо тај несрећни рат. Пет година се Милоје по земљама скитао. А кад се најзад вратио, рекао је да су људи лопови, и да је свако будала ко

ради. Он, каже, неће. Одсекао је самом себи палац на десној

руци, начинио се хром, и путује којекуда возом, па моли путнике за милостињу, јер је, вели, унакажен на Добром Пољу. Но сад су га, баш недавно, ухватили неки детективи и предали суду. Опет је на робији.

Тако је преостао старцу тек најмлађи син, Војислав, негдањи бачвар. А он му је померио памећу још лане. Храни

се додуше сам и не узнемирује оца, али за посао неки није: