Srpski književni glasnik

ć

За Дон Карлоса! 173.

Почасни главни викар послуша и, одлазећи, погледа с дивљењем на постељу где је била раширена хаљина коју ће Луцила малочас обући...

Једног топлог августовског дана 1873, баш пошто се, под светим дрветом у Герники, заклео на поштовање јиего5-има, Дон Карлос је седео поред свога балкона, гледајући са заносом своју лепу валовиту краљевину. Око његових колена стезале су се обнажене мишице ДАлегријине. Виткији и црномастији но Бахус из Ганга, млади кнез престајао је гледати питоми крај васконгадски само да би пренео поглед на своју поноситу поданицу. ;

— Ти ћеш бити у палати, у Мадриду, на дан мога крунисања, говорио је он. :

— Ја не тражим толико, Господару. Ах! само да те „видим, из далека, у саборној цркви, са скиптром у руци, усред тамјана, док сама будем изгубљена у гомили!

— Ти ћеш бити на мом крунисању, понављао је кнез · снажно, и увече, у палати, на светковини после крунисања. Ти ћеш се шетати по Салону Амбасадора, који је од црвене: кадифе са златним ширитима; седећеш у Салону Карла Ш, плавом и сребрном; видећеш ме у Престоном Салону, под небом које окружују позлаћени лавови и статуе од црне бронзе... Тако ми Карлосове поштене речи, ако етикета шпанскога двора треба да попусти, то ће бити зарад кћери Пјера Дечарта. Његов краљ му доиста дугује то.

Он је пољуби у чело.

— Ти можеш, још одсад, мислити на своју хаљину. Та хаљина ће бити ношена на мом двору, једног вечера... Карло МИП ти то изреком обећава.

Алегрија је била послушала. И ту хаљину, коју је она била смислила тада у гордом одушевљењу, обући ће вечерас госпођица де Меркер.

То је била нека црна туника, врло широка, врло проста, али од једне дивне тканине, од гипке и честе свиле, с одблесцима наизменце нежним и металним. Ту хаљину је утезао у струку један појас широк колико шака, један тежак појас, сав, једно за другим, од бисера и аметиста. Није било другог украса, ничега.