Srpski književni glasnik

174 Српски Књижевни Гласник.

и

Алегрија приђе Луцили. Не рекавши ни речи, с бескрајном пажњом, она је скиде. На голим раменима, она расплете огромну бледу косу. :

Од чега је долазила лепота Луцилина 2 "Луд би био ко би, на основу онога што је досад речено, помислио да је то једино од уморне и тужне равнодушности, и од тајне која спава на језерима слезове боје по планинским врховима, мање леденим и чистим но што су очи госпођице де Меркер. Истина је да је оно што се најпре види код Луциле тај умор и та туга. Тек се потом примећује да је она лепа.

У две витице које су падале до стопала, Алегрија подели разасуте власи. Стојећи право усред собе, са својим дугим

сребрним мишицама које су висиле на црној туници, са својим

варварским појасом од драгог камења, госпођица де Меркер била је тада налик на оне визиготске девице које су риђокоси посланици долазили некада да траже у Бургосу, да их баце затим као храну — немоћне краљице — каквом суровом владарчићу аустразијском.

Подигавши обе витице, Алегрија их уви, спљошти, заскружи око детињастог чела у виду златне капице. Затим се измаче да боље посмотри своје дело. Под пламеним победничким погледом, Луцила обори очи.

— Ти не жалиш ништа прошапта она.

Алегрија слеже раменима.

— Седи, ограничи се она да каже, нагло, показујући јој једну столицу, украј камина.

И стаде да (ој глача нокте.

Госпођица де Меркер спусти главу на лепо амбровско раме своје другарице. Алегрија је не одгурну. ~

У даљини, зачу се тутањ. Под прозозима, прапорци јасно зазвонише. Алегрија приђе окну.

На снежном застирачу била су се зауставила једна кола. При светлости два фењера видео се кочијаш, огроман и сав ишаргн ширитима. Један висок лакеј стајао је крај врата од кола.

— Ах! рече Алегрија, властите кочије Дон Карлосове!

Затим додаде, с дрхтајем пакосне радости:

— Једна војвоткиња де Торес-Ведрас! Вечерас ће бити приморана да иде пешке у палату!

Она зграби за руке Луцилу, која је седела сваљена на својој столици, подиже је и одвуче насред собе. Узевши лампу,

И А Бе a dio „AM KA Aa AA И

i

3 ДИ А a ob ид Mi A и А а,

i о | |