Srpski književni glasnik

178 #26 Српски Књижевни Гласник.

ограничених, које човек осећа у голубарнику, кад-на околно дрвеће падне са шумом јато лепих љубичастих птица. Један прост пут, кажем вам, неколико доживљаја, и ево где један човек не познаје више сам себе. Да није било тих преокрета, не би проклијао ниједан од оних цветова под чијим се мирисом он сада обезнањује. Да није било њих, то ће речи случаја, ништа. Шта је онда анализа7 Самопосматрање“7 Воденица која се окреће на празно, змија која себи једе реп.

— Алегрија! понови Оливје.

Сада је преклињао. Како је она и даље ћутала, он се усуди да подигне очи, да је погледа. u

Она је била узбуђена, није било сумње. Он хтеде да је узме за руку. Она устукну нагло.

— Остави ме, рече она.

У тим речима било је страха, скоро ужаса. Једна потмула махнитост, помешана с осећањем очевидне неправде чија је жртва он фио, поче да обузима Оливјеа. Он крочи ка младој жени. Виде у њеним очима нешто тако дивље да задрхта.

— Где је Луцила 7 промуца он.

Зашто је постављао то питање, последње које је требало

поставити, он који је у осталом знао врло добро где је госпо-

ђица де Меркер“ Није ни сам знао, губио је главу.

Али се већ Алегрија, чије је он зглобове на руци увијао, сва тресла од дивљег смеха. |

— У наручјима Дон Карлосовим. Ах! ах! ах! ах! У наручјима Дон Карлосовим... И ја сам је тамо послала.

— Шта ме се тиче! прошапта Оливје, блед.

— ја, ја сам је тамо послала, понављала је она, покушавајући да ослободи своје танке мишице које је он кршио.

А он, задихан, стежући је све јаче, привлачећи је, понављао је:

— Шта ме се тиче! Шта ме се тиче! Шта ме се тиче!

Глава с кратким коврчама била је сад уз његова уста. Он је шаптао испрекидане речи на уво младе жене.

· Она крикну стравичним криком:

Никад !

У исто време, једним очајним покретом, она успе да му се отме. Пренеражен, нем, он је стајао ту, дахћући.

— Никад! Никад!

/

5 8

S o „Moo