Srpski književni glasnik

180 Српски Књижевни Гласник.

=

Дрхћући од хладноће, он се смејао сасвим сам Ha празном тргу.

„Господин Бифе неће више ништа разумети, помисли он. А левице... што ће оне бити очаране!“

Он уђе.

У предсобљу, чим је прешао врата, он наиђе на једног дежурног официра.

— Добро вече, господине, рече он љубазно.

Официр га погледа без видног изненађења.

— Добро вече, господине, одговори он француски. Ви, без сумње, пратите господина де Мањоака 2

„Ах, господин де Мањоак је овде, рече Оливје у себи. Још један с којим ми неће бити криво да расправим један мали рачун.“

Он одговори с поуздањем: ,

— Ја пратим, доиста, господина де Мањоака.

—- Господин де Мањоак разговара с војводом де ла Рока. Хоћете ли да га причекате у овом салону 7 ја ћу сад рећи да вам донесу светлости.

— Није потребно, рече Оливје не збуњујући се, господин де Мањоак ће брзо бити готов. |

Салон у коме га његов сабеседник остави самог, доиста је врло мрачан. Али у дну, испод врата, има једна светла пруга. Оливје приђе тим вратима. У суседној соби се разговара. Вече у Клубу Играча Пиљака није тако далеко да он не може да разазна глас онога који га је гурнуо у све ове дожив– љаје без репа и главе.

Без шума, Г. де Пренест одшкрину врата. Нека се каже ,да вечерас није престао да се понаша не може бити неисправније. То се, доиста, Г. де Мањоак разговара с војводом де ла Рока.

— Немогуће, понављам вам, немогуће, драги мој бароне, каже војвода.

— А ја, ја вам кажем, господине, да треба да видим Његово Величанство овог часа, каже Г. де Мањоак.

Глас старога племића, наизменце, моли и прети.

— Његово Величанство не. може да остави у овом тренутку своје званице. А, с друге стране, етикета, ваше одело...