Srpski književni glasnik
180 Српски Књижевни Гласник.
=
Дрхћући од хладноће, он се смејао сасвим сам Ha празном тргу.
„Господин Бифе неће више ништа разумети, помисли он. А левице... што ће оне бити очаране!“
Он уђе.
У предсобљу, чим је прешао врата, он наиђе на једног дежурног официра.
— Добро вече, господине, рече он љубазно.
Официр га погледа без видног изненађења.
— Добро вече, господине, одговори он француски. Ви, без сумње, пратите господина де Мањоака 2
„Ах, господин де Мањоак је овде, рече Оливје у себи. Још један с којим ми неће бити криво да расправим један мали рачун.“
Он одговори с поуздањем: ,
— Ја пратим, доиста, господина де Мањоака.
—- Господин де Мањоак разговара с војводом де ла Рока. Хоћете ли да га причекате у овом салону 7 ја ћу сад рећи да вам донесу светлости.
— Није потребно, рече Оливје не збуњујући се, господин де Мањоак ће брзо бити готов. |
Салон у коме га његов сабеседник остави самог, доиста је врло мрачан. Али у дну, испод врата, има једна светла пруга. Оливје приђе тим вратима. У суседној соби се разговара. Вече у Клубу Играча Пиљака није тако далеко да он не може да разазна глас онога који га је гурнуо у све ове дожив– љаје без репа и главе.
Без шума, Г. де Пренест одшкрину врата. Нека се каже ,да вечерас није престао да се понаша не може бити неисправније. То се, доиста, Г. де Мањоак разговара с војводом де ла Рока.
— Немогуће, понављам вам, немогуће, драги мој бароне, каже војвода.
— А ја, ја вам кажем, господине, да треба да видим Његово Величанство овог часа, каже Г. де Мањоак.
Глас старога племића, наизменце, моли и прети.
— Његово Величанство не. може да остави у овом тренутку своје званице. А, с друге стране, етикета, ваше одело...