Srpski književni glasnik

За Дон Карлоса! 181

Г. де Мањоак је, као и Оливје, у јахачком оделу и упрскан блатом по свима шавовима.

— Етикета, господине де ла Рока, ви чујете добро, то ми је последња брига. Ако не видим краља одмах, кроз недељу дана, кроз четири дана, можда, неће више бити ни етикете, господине, ни великог коморника, ни краља чак, сем краља Алфонса.

| — Ви претерујете, господине де Мањоак, но-но ви претерујете. Ситуација није толико...

— Ситуација је очајна, господине. Ја долазим, понављам вам, у галопу из Естеле, која се још држи, неким чудом! Не говорим вам ја у овом тренутку. Ја говорим само у име најхрабријега, најмирнијега генерала Његовог Величанства, Дон Карлоса Калдерона. „Идите, рекао ми је он, видите краља, пошто - пото, доведите га. Кад либерали буду јурнули на нас за завршни јуриш, ако војска не види свог краља на свом челу, краљ неће више имати војске.“ Ево шта ми је рекао јуче Дон Карлос Калдерон. Сваки тренутак који пролази вреди колико читав дан. Узмите одговорност на себе, господине.

Његово лепо поуздање изгледа да оставља војводу де ла Рока.

— Видећу, покушаћу, драги мој бароне. Хоћете ли да ме причекате неколико тренутака 7

Оставши сам, Г. де Мањоак се шета горе-доле. Иза врата, Оливје задржава свој дах. ~

Изнад њихових глава, оркестар почиње да свира прве тактове једног валцера!...

Војвода де ла Рока опет се појави. Изгледало је да је на великој муци.

— Даклег запита живо Г. де Мањоак, који му је пошао у сусрет.

— Његово Величанство, промуца војвода, ставља ми у дужност да вам кажем колико је дирнуто, колико би било срећно...

— На ствар!

— Кад бисте ви пристали да обучете фрак...

— Фрак! кликну Г. де Мањоак, фрак, господине велики коморниче, док сваког тренутка који ми губимо овде по један војник пада за легитимитет !