Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
ПОСВЕТА.
Госпођо! Синоћ, у рану
Падању вечерње таме, На жал је чемпреса грану Донио талас преда ме.
Њу Вам ја не шаљем. — С мора, К'о галеби с острва својих, К лугу, пут Вашега двора, Полетјеше дактили моји.
Ту ће, сред шумскога стана, Двоји се састати чари: За Вас и морски су дари, За ме — од чемпреса грана.
С овога јесењег жала Воњ алге и соли Вам носе,
За врат Вам низ од корала, Трак алгин за плаве Вам косе. Носе Вам уранка љетног
Весели немир на води,
И жаморе сутона сјетног,
И шуштање једра што броди. Носе Вам пучинске боје, *
Таласа вјечиту младост
И оно, што душе је моје
Дар најљепши — задњу ми радост.
Госпо! Баш задњу 7... Јест!... Оста још нешто. Ал' много је пало.