Srpski književni glasnik

Грчка у Светској Политици. 51 других напора. Један лист, врло близак данашњој влади, донео је чланак у коме је, говорећи о тешкоћама са којима се Грчка бори у Малој Азији, рекао да је Венизелос својом политиком приковао грчки народ за Смирну, као што су некад богови приковали Прометеја за кавкаску стену. И збиља је осећај који данас влада у Грчкој, осећај немоћи јер су услед те акције у Малој Азији сви други, и државни и приватни, послови застали; финансијско је стање очајно, а међутим изгледи за неки близак дефинитиван успех тамо никакви. Тешкоће нису само у операцијама војним већ у општем унутрашњем и спољашњем стању створеном одласком у Малу Азију. И ако престану операције, и ако се Кемал сузбије, а нека грчка права над Смирном и залеђем признаду, мораће се тамо држати велике војске, јер ће притисак Турске бити увек врло јак, администрација ће бити и скупа и тешка, а неспоразуми са Силама, које имају тамо важних интереса различних од грчких, неизбежни. Сам је Венизелос једном приликом рекао да је Грчка сувише мала да има једну тако велику колонију као што су Смирна и санџак Смирнски, а у ствари ће за Грчку ти крајеви и остати то. .Несумњиво је, ако би се влада данас-сутра, под притиском тешких унутрашњих и спољашњих прилика, решила да напусти малоазијску политику, да она не би нашла у народу озбиљне осуде. И могуће је да влада на то и мисли и само тражи згодан оправдан повод да то повлачење са чашћу изведе.

Малоазијска политика, за коју се у Грчкој нико није "одушевљавао, која није почивала ни на каквим озбиљним етнографским основама, имала је за последице да одвоји Грчку од природне базе њене на Балкану, да је баци у вртлог несугласица које постоје међу Великим Силама. Место да води своју политику, Грчка мора да зебе за туђ рачун од словенске и панисламске опасности, од француског и италијанског непријатељства. Венизелос није довољно одмерио снагу Грчке, а Силе су се завеле за њим и увеле је у спо_ разуме за које је ена неспособна.

ЊЕ

4%