Srpski književni glasnik

Художествени Театар и Чехов. 53

остајали Руси у колико су даље од себе измахивали. јер, на тој одвише широкој основи су се збуњивали борци, и губиле местимичне победе њихове. Пространство и ширина су руска коб и руски умор. Руси су, постепено, сасвим изгубили жеђ за победом зверски умног и зверски неситог примитивца; народни покрети њихови гуше се у човечанским скрупулама. Руси су човечни, зато нису херојски. Човечност је, сравњена са вршцима позитивних и негативних херојстава, долинаста, неутрална и мирна: зато она тако необично одговара Русији, — распљесканом таласу руске народне песме, тромом топљењу руског народног снега, бескрајном путовању по степи док се једва нешто види и ДОЖИВИ.

Чеховљева драма ниче из тих пространих, тихих долина „руског живота; тако се и развија: нигде се не успропиње у светлу херојску висину, нигде се не проваљује у тамну херојску дубину. Други писци су друкчије радили и раде: Шекспир је ударао у краљеве и цезаре да би истерао своје врхове од зликоваца, мислилаца и страсника; француска се драма зачиње у пракорену инстинката, и плод њен неизбежно урла и убија; Ибсен и Хамсун уносе у норвешку паланку ужасе и убоге ужасе својих фантазија; Енглези ушивају у своје филистре ситне бесове сваке врсте; Хауптман тера свога Једермана да на очиглед публике сиђе у раку... Чехов је, пак, имао храбрости да има извесну скепсу за ужасе, херојства и врхунце, које, сигурно, није сретао у животу око себе. По руским ујездним градићима и памјешчичким имањима живот живи од мрвица и трошица; слобода је варка, јер нико није слободан; тиранија је претераност, јер је сваки човек тиранин: Чехов се дакле решио да пише драме ситница. И написао је, рецимо, Три Сестре. Сестрама, свима трима, ужасно је досадно у паланци. Брату, Андреју, такође је досадно, а, уз то, он је и сам невероватно досадан. Маловарошки професор, одлична фигура, пуко је ништа. Руља официрчића кврцка кодаком од јутра до мрака; један од њих мисли да је Љермонтов и да је неодољив; пуковник, са женом и децом, заљубљује се у Машу, и представља покушај, туп, да разруши срећу професорову који нема ниједне способности да буде несрећан, то су лица. Има и живота: Андрејева жена џандрља; Андреј глупи ; дете се рађа; професор весели друштво ; Оља постаје начелница завода; Маша воли; Ирина, која је уздисала: да