Srpski književni glasnik

Художествени Театар и Чехов. 55

га Соња са свећом... Прапорци звече. Сладак тон путовања кроз пољане и слободу. Човеку се срце шири и смеши. Али у саоницама се вози, и ишчезава некуд у пространство, доктор Астров, даровити, племенити, скептични, ЦИиничЧни, несрећни доктор Астров, који никога не воли, који шуму љуби, који пије вотку, коме у Велики Пост умире болесник под хлороформом. Човеку се срце гуши у сузама... Доктор Астров је отишао у област где човеку ништа више не помаже, а на имању професоровом душе почињу с мртвима да опште. И опет се питамо: је ли доктор Астров већи од Г. Качалова, или је Г. Качалов већи од доктора Астрова“г Човек затвара очи и предаје се сећању и размишљању. Није му јасно: тако звани реализам, и пишчев и приказивачев, почиње да трепти и да се етерише, — остаје само чар тајне. Да је реч о Карамазовима, ствар би била лакша: тамо очигледно има и реализма и натурализма. Тамо бунтује једно часно истрадано неверовање, тамо је револуција против рођења, тамо је убијање, тамо је хула на рођеног оца и брата; тамо се има шта и приказивати и играти. А шта се има представљати, реално и натурално, у животу сестара, у слому Соњином, у сузном ткању Вишњевог Сада“ Јасно је: Чехов се не може играти, он се може само живети. И, да Чехова није прихватио Художествени Театар, у чијој школи, пре сваке игре, стоји маштом потенцирано стање, ко зна да ли Чеховљево позориште не би остало слово и лектира ређих читалаца !

Критика наша, у главном, волела је рећи и рекла је да је Художествени Театар реалистична школа до највишег степена и до савршенства: констатација није рђава, али само онда ако се реч и ствар слажу. Некада је реализам на позорници значио сирову имитацију живота и нагомилавање детаља, лежао је дакле у стилу и у инсценацији. Доцније, кад се дошло до схватања да живот тече испод догађаја, реализам на позорници почео је значити суштину живота, и преместио се из стила улоге у идеју и температуру улоге. Први је случај онај кад се у Габриелу Боркману две сестре отимају о младића који је једној пасторак, а другој није ништа. Други је случај онај кад Соња воли доктора Астрова шест година дана без речи и без слова, па се онда маши за њим, па онда опет затури своју љубав, без уздисаја и љубоморе, нико не зна куда. Чеховска драма је реалистична у овом другом