Srpski književni glasnik

58 Српски Књижевни Гласник.

чини савршену поему. Из царства највише маште је и доктор

Астров, који љуби шуму, и који, кад ритам у Ујка Batu

почиње да умире, као Бог над потопом, одржава и преноси

последњи трепет оног живота који њему више не помаже.

Да је, неком срећом, А. П. Чехов још жив, па да, неким

случајем, узме на руку огртач Г. Качалова, доживели бисмо највишу драж лепоте: кад се не зна ко је од кога већи! ИСИДОРА СЕКУЛИЋ.

АГРАРНА РЕФОРМА.

ПИТАЊЕ О НАКНАДАМА. (Крај.)

Може бити само питање о томе: хоће ли се признати пуно право својине дотичним господарима бар на оне делове који су њима или њиховим претцима уступљени као. нека врста накнаде за укинута некадашња спахијска права“ Али одговор на то питање зависи од одговора на друго питање: јесу ли они имали неоспорно право на ону накнаду, која им је дата најпре (1851 године) у готовом, а затим (1858) уступањем хаса-земље у власништво 2

Кад се узме у обзир да су они одузимањем ранијих спахијских права истовремено ослобођени и свију оних дужности које су биле нераздвојно скопчане за та права, то, по свима дотадашњим турским законима, они нису могли имати апсолутно никаква права ма на какве накнаде чак да су они те своје дужности прописно испуњавали до последњега тренутка. У толико мање су, међутим, могли полагати право на те накнаде кад се из многобројних историјских чињеница зна да их је већина била потпуно пренебрегла прописане спахијске дужности и тиме управо и довела Порту до одлуке да, у општем интересу, приступи укидању спахијства, тј. укидању оне вековне установе на којој је, заједно са јаничарством, почивала некадашња војна и политичка моћ Турске. Што су им, и поред тога, ипак дате накнаде, учињено је искључиво стога да се они колико-толико умире, пошто оцепљенима читавих области и многим спољним и унутрашњим ратовима и борбама ослабљена и разривена Турска није била у стању постићи то умирење ни на који други начин.