Srpski književni glasnik

60 Српски Књижевни Гласник. спахије у првобитним њиховим функцијама, а не и чифлуксахибије. Ако су понеки, користећи се безвлашћем и служећи се насиљем, били успели овде-онде да се натуре сељацима за господаре, нити им је Порта то признавала, нити су они за раскидање тога односа добили ма какве накнаде.“ Накнаду, пак, коју је Србија, као још вазална Турској, била принуђена платити по хатишерифима од 1830 и 1833, платила је непосредно Порти. По последњем хатишерифу, утврђеним годишњим данком који је Србија имала плаћати Порти, обухваћени су и „приходи од зијамета, тимара и мукада, којих прављеније има прећи у руке Срба.“ Једино за турска имања мулкове, који су били скоро искључиво по варошима или њиховим околинама, предвиђено је било, да ће „Срби морати исплатити сходну цену земаља и притјажанија Турцима, пре него ови изиђу“ ради сеобе. Као што се дакле види, аграрно питање у ондашњој Србији почивало је и решено на основи која иде само на штету садашњих потраживања господара земље, а никако у њихову корист.

При решењу аграрног питања у окрузима ослобођеним 1878, плаћена је, истина, накнада Турцима по нарочитом Закону о Уређењу Аграрних Одношаја у новоослобођеним пре делима (од 3 фебруара 1880). Али то није учињено зато што се онда увиђало и признавало право чифлук-сахибија на ту накнаду, већ стога што је, на настојање Сила пријатељских Турској, Србија била изречно обавезана да то учини Берлинским Уговором (чл. 39). Исте такве обавезе натурио је Берлински Уговор и ослобођеној Бугарској (чл. 12) и проширеној Црној Гори (чл. 30). Сада, међутим, наша уједињена држава нема у том погледу никаквих међународних обавеза, те стога аграрно питање има и може решити онако како то захтевају општи интереси.

Стога се онакво решење питања о накнади господарима кметских и чифчијских селишта, какво је начелно донето у Прешходним Одредбама и какво је спроведено и кроз све остале уредбе и наредбе, не може оправдати а још мање усвојити. Једино се може остати при одредби другог става чл. 5, по коме се као нека врста накнаде има дати земље.

! Види о томе, између осталога, Вуков Српски Рјечник (реч: чишлук), и Д-ра Мих. Гавриловића, Милош Обреновић књ. П, стр: 344 и даље, и књ. Ш, стр. 418 и даље.