Srpski književni glasnik

62 Српски Књижевни Гласник.

прирез за измиривање издатака по напред предложеном решењу питања о накнади.

На исти начин има се решити и питање о накнади власницима колоната, пошто и њихово право. на колонате у суштини није веће од права ага и бегова на кметска и чифчијска селишта. То вреди нарочито за Далмацију, у којој су Турци за време своје владавине завели исте аграрне односе као и у осталим освојеним крајевима. Кад је доцније Млетачка Република одузела Далмацију од Турске, променила је само дотадашње спахије и наметнула сељацима за господаре своје људе. Али, што је при том најважније, над свом освојеном земљом у Далмацији Млетачка Република је задржала врховно право својине за државу, као што је то дотле сматрала и Турска.

Ово начело о државној својини земље у Далмацији истакнуто је и доследно спроведено особито у — за Далматинце чувеном аграрном закону генералног гувернера Франческа Гримани-а, од 1 јула 1755. По томе закону, сва земља уступљена појединим породицама или лицима за учињене услуге или из просте милости, коју су они после давали под закуп коло"нима, подложна је плаћању данка, али дотични поседници нису имали никаквог права слободног располагања са добивеном земљом, јер је нису могли ни продати, ни заложити, нити ма коме бесплатно уступити. Шта више, кад би мушко потомство изумрло, или кад се та земља не би две године обрађивала, враћана је поново држави и уступана другоме. Овакви односи трајали су све до 1807 године, када је, за време француске владавине у Далмацији (1806—1813), Наполеон укинуо Гриманиев закон и десетак и огласио све дотадашње уживаоце неограниченим сопственицима уступљених им земљишта, с једином обавезом плаћања новозаведеног пореза на земљиште. Тако створени нови власнички односи на колонатским земљама одржали су се у главном све до слома Аустрије, пошто она, кад је заузела Далмацију, · није ни за пун један век стигла да их измени. Ни у колико већа и неоспорнија права на колонатске земље немају ни поседници у оном делу Далмације који је некад био у оквиру Дубровачке Републике. Кад год је Дубровник успевао да присаједини који нови крај, одмах је сву земљу раздавао својим племићима, који су опет поједине мање делове задржавали за соп-