Srpski književni glasnik

68 Српски Књижевни Гласник.

ове личности, тако упрошћене, примитивне и детињасте, и тако неодређених форми, материалишу на позорници. Сам. песник их је, осећајући колико њихово оживљавање преко приказивача од крви и меса мора имати грубога, наменио „позоришту лутака“. Нови редитељ Народног Позоришта, Г. Ракитин, савладао је, међутим, многе од тих тешкоћа са сигурним и тананим артистичким укусом. Он је успео, колико је год то било могуће на нашој сцени, да да облик иреалном. Он је то постигао упрошћеним декорима мрачног и сивог тоналитета, занимљивим играма светлости и сенке, потмулом и невидљивом музичком пратњом, и нарочито, спором и ритмичном псалмодијом дикције. — Гђа Марија Вера, као Игрена, наизменце дивља, разнежена и болна, има снажан драмски акцент и лепе скулптуралне позе. Млада почетница Гђица Бобић је, у Тентажилу, као један „хармоничан и тужан дах“.

Истог вечера кад и чудна и узнемирљива Матерлинкова . Теншажилова Смрш, једним контрастом који је за дискусију, даване су и веселе Молиерове Скапенове Подвале. Тај комад нема ништа од оних великих Молиерових комедија у којима су оцртане игре страсти и карактера и које нам, пошто би нас засмејале, дају повода да размишљамо о најозбиљнијим проблемима; он припада, нимало високом и нимало фином, роду буфонерије. Али на крају крајева — као што је говорио сам Молиер — зар је то мала ствар, изазивати смех честитих људи 2 У тој скромној забављачкој врсти, Скапенове Подвале заузимају одлично место и представљају једну врло занимљиву синтезу класичне комедије нарави, италијанске комедије интриге, и галскога духа. До душе, интрига — која је израђена по Теренцијевом Формиону — вођена је без много устручавања, и завршна сцена „препознавања“ је вратоломне брзине („По тој гривни ја познајем своју кћер. — О Боже! колико чудних доживљаја!“); сасвим у роду латинске комедије, типови су скроз конвенционални; али се, из сред те наивне интриге и те гомиле безначајних личности, издваја велика и жива фигура Скапена, који је сушти дух, и верв, и инвенција, и који пролази кроз комедију као један огроман грохот смеха.

Редитељ: Г. Ракитин зачинио је Молиеров текст с неколико ингениозних радњи; такве слободе су потпуно допуштене у једној лакрдији рода соттеша ае! атпе, у којој је од увек било остављено много инициативе домишљанству извођача. Наши глумци (ГГ. Добриновић, И. Станојевић, Златковић, Јовановић, Драгутиновић, Стојановић, Гђа Златковић) играли су комад с доста живости, фантазије и веселог расположења.

СВЕТИСЛАВ ПЕТРОВИЋ.