Srpski književni glasnik

Економски Преглед. e 69

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД.

МОРАТОРИУМ. — БЕОГРАДСКА БЕРЗА У 1920.

Навршила се година дана како је, у виду уредбе, донесен привремени Закон о Ликвидацији Мораторног Стања. Циљ је ове уредбе био да се једном и код нас кредитни и други приватно-правни односи доведу у стање као пре рата. јер, од свих држава које су учествовале у светском рату, једино у Србији и Црној Гори још траје мораториум. Можда је било разлога да се код нас мораториум продужи више него у другим земљама, јер је Србија највише страдала у рату, њен је привредни живот био потпуно умртвљен, губитци у људима су огромни; па ипак овим продужавањем иде се често на штету економских односа, и у великој мери спречава обнова земље. Примера ради да наведемо тешкоће које су створене због преноса непокретности и немогућности стављања терета на непокретно имање. Тиме је хипотекарни кредит — тако потребан за грађевинску делатност — потпуно онемогућен.

Ликвидација мораторног стања, онако како је предложена, има доста својих мана. У накнаду за то што је држава наметнула обавезу осигуравајућим друштвима да исплате осигурања свима који су у рату погинули и умрли, — дошла је одредба (чл. 7 и 8) по којој се свима осигураницима који су остали у животу, намеће обавеза да плате ратну премију за годину дана, а обичне премије за све време рата. Ко се не покори овоме, друштво има право да тражи наплату судским путем. На тај начин знатно су оштећени они осигураници који су учествовали у рату и остали у животу, а били су кратко време пре рата осигурани. Зашто овде није остављено право опције — још горих случајева има при регулисању меничних обавеза. Ни ту није извршено никакво диференцирање, у погледу дужника. Заштиту мораториума уживају и они који су били мобилисани, као и они који су за све време рата радили и текли. Има, затим, доста случајева где је пријамник менице био форме ради, а главни дужник је издавалац или подносилац менице који по овом Закону потпуно испадају из обавезе.

За две године од ослобођења многи су дужници поправили своје привредно стање, али они и на даље уживају заштиту мораториума, итд. Диференцирање је потребно извршити, као што је извршено код закупа станова. Код меница где је главни дужник погинуо :или умро у рату или у избеглиштву, а нема имања из кога би се могла наплата извршити, треба штету да сноси држава, јер је то чист случај ратне штете. Све остало требало би оставити слободном кредитном саобраћају, као што је било пре рата. Генерални мораториум, као што је код нас, нема уопште никаквог смисла. И кад се