Srpski književni glasnik

70 Српски Књижевни Гласник.

већ почело са извесним установама (Управа Фондова и Народна Банка) да чине изузетци и да им се признају чак и интереси 'за време рата, онда не треба оставити ни остале новчане заводе да годинама и узалуд чекају на установу Ликвидационе Банке.

У садашњем привременом Закону (чл. 45) стоји: „У случају финансијске немогућности за стварање Ликвидационе Банке из државних средстава, овлашћује се Министарски Савет да све послове предвиђене за ову Банку може пренети са свима дужностима и правима на ма коју приватну Банку, уз гарантију да ће таквој банци или установи неплаћене тражбине накнадити држава из својих средстава.“ Финансијски, држава стоји горе него пре годину дана кад је закон донесен. Циљ је, међутим, ове одредбе у закону био да се кредитним установама ставе новчана средства на расположење да би одмах отпочеле рад и обновиле кредитну делатност, тако потребну за целокупни привредни живот.

Пошто држави није могућно да створи Ликвидациону Банку, представници београдских банака поднели су један меморандум Народној Банци, у коме предлажу да наша новчанична банка узме на себе улогу Ликвидационе Банке. Према податцима Министарства Трговине и Индустрије, у Србији је било 178 новчаних завода, који су имали у портфељима меница за 120 милиона динара. Добар део ових завода и данас је дужник Народне Банке и скоро половина есконтованих меница пре рата налази се и данас код Народне Банке. Према томе и њен је интерес да се што пре приступи ликвидацији. Као централна кредитна установа која стоји у пословној вези с већином света који се служи кредитом, Народна Банка имаће највећи морални ауторитет да приволе дужнике на плаћање. Њен извештај о евентуалној немогућности наплате може се признати као најсавеснији и најтачнији и онда ће држава само тај остатак, који се не може наплатити, имати да накнади из својих средстава. Ако Народна Банка пристане да се прими овог посла, онда нема сумње да ће и Влада прихватити овај предлог, по коме се ликвидација мораторног стања може извести без великих финансијских жртава од стране државе.

Редовној скупштини Београдске Берзе, која је била 24 априла о. г., поднесен је марљиво израђен извештај о раду наше Берзе у прошлој години. Из тога се извештаја види ma. је прошле године прављено у валутама послова за 311 милиона динара. Најживљи посао је са немачким маркама (трећина ове суме), па за тим долазе долари и румунски леји. Трансакције у девизама износиле су 322 милиона динара. Од тога више од једне трећине долази на чек Париз. После тога долази Милано са 64 милиона, и Лондон са 57 милиона