Srpski književni glasnik

72 Српски Књижевни Гласник.

своје послове, нашли у незгоди. Немају људи вичних и вештих послу вођења државе. Данас се чује често у маџарском друштву: „Немамо људи да управљају овом државом. Добри су и поштени, али немају вештине и веза, ни ауторитета.“

Међу монархистама у главном су две струје: једна је за повраћај старе династије, друга против. Већина је за Хабсбурге: једни стога што их сматрају својом законитом династијом која није престала владати бе шге у Маџарској, други, опет, стога што држе да ће се положај Маџарске поправити повратком Хабсбурга на престо. „У спољној политици заступаће нас једна стара, у свету позната династија, династија са јаким везама, врло католичка, а она ће те везе употребити само у корист Маџарске. Самим тим што ће се Хабсбурзи вратити на наш престо опет ће јој се ојачати углед и у оним земљама круне Св. Стевана које су данас отргнуте од Маџарске. Она ће бити нада свима незадовољницима у суседним државама (Хрватска, Ердељ), јер она је вековима владала тим крајевима и тамо стекла своје пријатеље и приврженике. Она ће их привлачити себи; привлачећи их себи, радиће у корист Маџарске, у корист васпостављања хиљадугодишње Маџарске,“ говорио је један угледан маџарски политичар. Већина монархиста су за стару династију, али су подељени у питању којег Хабсбурга да узму за краља. Међу њима има три струје:

(1) Прва, најјача је за бившег краља Карла; то су тако звани легитимисти. Они су најјачи зато што ту струју представља већина аристократије, висок католички клир, и данашња маџарска влада, која ту струју отворено помаже. Аристократија је у сталној вези са краљем у Швајцарској. Веспремски бискуп је пре кратког времена, са пасошем маџарске владе, ишао у Швајцарску и крстио најмлађе краљево дете. То је стари обичај маџарских краљева да им тај бискуп крсти децу. Маџарска влада је то знала и она је, сматрајући Карла за краља Маџарске, то и допустила. Ову струју из иностранства мање помажу. Њу можда помажу поједине породице у Француској, али Француска не.

(2) Кандидат друге струје је надвојвода Јосиф, који се родио у Маџарској, кога његове присталице представљају као човека који је најближи маџарском народу и који ће најбоље штитити маџарске интересе. Ипак, Јосиф је пре свега Хабсбург, и то од главе до пете, па тек онда Маџар. Ако би дошло до слободног плебисцита, он би имао највише изгледа да буде изабран. За њиме стоји у последње време странка малих газда (земљорадници), и ако она то пориче. Протестанска црква, исто тако, претпоставља Јосифа Карлу. Из иностранства ту струју највише подупире Француска. Истина не званично, али чланови француске војне мисије стално убеђују, говоре да је Јосиф још најпогоднији Хабсбург, да је најмање противник околних држава, да је пацифист, итд.