Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 73

(3) Трећи кандидат хабсбурговаца је надвојвода Албрехт, син Фридрихов, најбогатији Хабсбург, који има добра у Барањи. Он је кандидат војничке странке, носилац идеје реванше, освете. Он је уједно кандидат Немачке, која га подупире морално и материално: немачко посланство у Пешти има неку улогу у пропаганди за њега. „Пронајев батаљон“ и сличне војне организације јесу средства којима ће та струја оперисати. Она неће презати ни од терора, ако дође до избора краља.

Све те три струје раде за Хабсбурге, и ако свака за другог. Двогодишњом јаком пропагандом за Хабсбурге постигло се то да се у читавој Маџарској данас говори само о њима као будућим владарима. То је већ успех, јер пре две године ретко је кога било ко је о њима говорио.

Има Маџара монархиста који нису за Хабсбурге. Носиоци те монархистичке анти-хабсбуршке идеје јесу посланици из странке малих газда. Њихов број опада и одлучност у том питању слаби — тако да се може рећи, и ако они овде важе као главни анти-хабсбурзи, да се они не рачунају. Они су у мањини, у политици новајлије. „Хабсбурзи су нас, веле ти монархисти, вековима мучили, нису допустили да се развијемо, штитили су немаџарске народности, на наш рачун гурнули нас лудо у рат и још луђе га изгубили, Маџарску свели на половину. Њих више нећемо за владаре.“ Они то говоре, али немају кандидата за престо, и ако се то питање расправља већ преко две године. У својој политичкој неодређености и незнању, они иду тако далеко да кандидата траже чак од странаца. Рад ових анти-хабсбурговаца је чисто негативан. Они немају кога да супротставе Хабсбурзима, а јесу за монархију. Разуме се да им та неодређеност наноси штете, не само код масе него и код монархистичке интелигенције, која све више прелази у табор присталица хабсбурговаца. Спомиње се кандидатура каквог енглеског принца, или сина белгијског краља; те кандидатуре не треба узимати озбиљно. Данас оне немају изгледа за успех. Исто тако нема изгледа кандидатура каквог маџарског аристократа, јер би у том случају било одвише кандидата, пошто сваки маџарски гроф стоји на становишту да су сви они подједнако позвати да приме круну Св. Стевана, и настало би оно чега се они боје — грађански рат. Кандидатура Хортија, данашњег гувернера Маџарске, има то преимућство што Хорти данас бе јасто врши краљевску власт. Он не би морао да се за њу бори, да је отима; довољно је да је сачува. Али и та кандидатура имала би против себе цвет аристократије, и Маџарска би дошла до грађанског рата. Треба напоменути да је Хорти бивши аустријски адмирал, дворски човек и лични пријатељ Карлов. Он би могао у даном моменту да Карлу преда власт

и да тако реши то питање. АЛГАВ.