Srpski književni glasnik

76 Српски Књижевни Гласник.

У Црној Гори има много одметника. Међу овима има простих разбојника, који су за време рата или иначе научили живети од пљачке. Њих нема тако много. Већи је број одметника који су се одметнули у шуму још пре две и по године, одмах по одлуци подгоричке Народне Скупштине за уједињење са Србијом. То су присталице краља Николе, и њихов број није већи од стотине. Ове одметнике су отерали у хајдуке више рђаво поступање и незнање управних власти него неко осећање за краља Николу. Њихово хајдуковање је више један протест, један израз незадовољства са управом, него ли жеља да се поврати династија Петровића. И, да краљ Никола није умро, број незадовољника и одметника у Црној Гори постајао би све већи. Око његова барјака скупљали су се у потоње време кућићи у Црној Гори да се боре против скоројевића, који су управљали овако како изложисмо. Данас се они немају око кога скупљати; многима је додијало хајдуковање и вратили би се кућама. Али, прави мир у Црној Гори, и пресецање сваке даље агитације из Гаете у Италији за Данила П или Михаила |, постићи ће се, понављамо, само тако ако се: нахрани народ, поправи управа, оправе путеви и мостови, утврди саобраћај кроз земљу и са морем, запосли гладна црногорска сиротиња, или исели онамо где може сама хлеб себи зарадити. Један железнички пут који би везао Црну Гору за Београд и Скопље, преко санџака, учинио би и Црној Гори и нашој држави неизмерну корист и данас и сутра.

ЦРНОГОРСКИ ДОПИСНИК.

БЕЛЕШКЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

Антологија „Мисли“. — Уредништво нашег савременика Мисао имало је врло добру идеју да у једну свеску прибере избор најбољих песама које су у томе часопису штампане од његова покретања, 1 новембра 1919, до фебруара 1921. Та збирка изашла је у укусном и спретном издању, под насловом Аншологија Најновије Лирике, са пропратним уводом и поговором самих уредника листа, ГГ. Симе Пандуровића и В. Живојиновића. Књига има за циљ да прикаже данашње стање наше лирике „у правом смислу речи, по којој се може ценити како можемо гледати на сутрашњицу и ближу будућност наше поезије.“ У исто време, она је поставила себи за задатак да покаже „да наша најновија, поратна лирика постоји, да је она, каткада, на висини наше прератне лирике у њеним најбољим и најсавршенијим примерцима.“ — Аншологија „Мисли“ . садржи 73 песме од 28 песника, већином оних који се у књи-