Srpski književni glasnik

Белешке. 17

жевности нису јавили пре Европског Рата, али садржи и радове песника који су били познати и раније, као што су ГГ. Стеван П. Бешевић, Милутин Јовановић, Сибе Миличић, Светислав Стефановић, Августин Ујевић, Сима Пандуровић, Гђа Даница Марковић, као и још неколико других. Сам избор песника заступљених у књизи, као и простор уступљен појединима од њих, разумљиво је, није извршен и одређен са нарочитим планом и мерилом, пошто је сама ограниченост извора из којих је Аншологија састављена у исто време условила и ту ограниченост у именима и изабраним песмама. Из тога је разлога, свакако, Гђица Десанка Максимовић, чије песме иначе не оскудевају занимљивошћу, представљена највећим бројем,. са једанаест песама, док од Г. Крклеца има свега три, од ГГ. Пандуровића и Миличића има по две, од Гђице Анице Савић и Г. Црњанског свега по једна, док известан број песника млађих од Г. Бешевића уопште није заступљен у збирци. Што се тиче самих песама, не може се рећи да ова збирка носи у себи једну јасну и одређену црту која би имала да прикаже чега новог доноси у нашу поезију најновија лирика — каква се подразумева из ове антологије, — како у погледу осећања и мисли, тако и у погледу форме. С друге стране, ограниченост простора уступљеног појединим песницима није допуштала ни једном од њих (изузимајући Гђицу Максимовић и, можда, Г. Душана Васиљева) да нам се прикажу у личној светлости јаснијој и изразитијој но што их иначе знамо иг књижевних часописа и дневних листова, — реч је, разуме се, о онима које не познајемо и из посебних њихових књига. Ипак, пред мноштвом нових имена која ова збирка даје, а којима би сваки читалац умео да дода још толико велики број других, — тешко је не сложити се са састављачима ове антологије и не утврдити да је наша послератна поезија, као плод двогодишње књижевне производње, достојна да се упореди са најбољом двогодишњом производњом коју је наша

поезија пре рата могла да пружи. ON:

Мемоари Г. Лансинга. (Тле Реасе МероНаноп5. А Personal Narrative. By Robert Lansing. Boston and New York, Houghton Miffilin Company, 1921.) — још чим је дао оставку Роберт Лансинг 13 фебруара 1920 године, оставку коју му је Председник Вилсон тражио, претпоследњи Министар Иностраних Дела у Вилсоновој администрацији објавио је да ће написати своја разматрања о преговорима о миру у Паризу. Та разматрања, која су са много грозничавости очекивана, објављена су сада под горњим насловом.

Разматрања Роберта Лансинга обухватају значајну периоду од Вилсонове Изјаве од Четрнаесш Тачака од 8 јануара 1918 до Лансингове оставке 13 фебруара 1920. Ту су поменути сви