Srpski književni glasnik

78 Српски Књижевни Гласник.

догађаји који су везани за Уговор о Миру, а нарочита је

пажња обраћена на његов „случај“ са Председником Вил--

соном, на једну врсту мирног и тихог англо-саксонског сукоба

два гледишта и две личности које се одбијају. Цео тај „случај“ '

је случај између једног професора, теоретичара и социалног филозофа какав је Вилсон, и једног практичара, адвоката и врло мало филозофа какав је Роберт Лансинг. Бивши Пред-

седник Сједињених Држава је један широки интернационалист,. човек од високих друштвених погледа, реформатор по при--

Оди, Д боко верен у. оно што мисли“ и напише, и, као! Ј , 2

такав, унапред створен да се креће само једном стазом. Као и са другима, он је брзо морао да дође у сукоб и са својим секретаром за спољне послове, и још одмах је изјавио да он неће да му „адвокати стварају Уговор.“ Сукоб је почео већ првога дана. Лансинг је био противан да се Вилсон појави на Конференцији Мира као делегат, није се слагао са основним начелима Лиге Народа свога Председника, нити са тим да се Пакт прикључи Уговору, нити, бар у прво зреме, са одбранбеним савезом који је закључен са Француском, нити са питањем Шантунга, и тако даље. | .

Оно што наш народ нарочито интересује то је Ријечко Питање, и шта о њему Лансинг мисли. У том погледу, Роберт „Лансинг, и ако у свему неутралан и хладан, отворено је“на

нашој страни. Узевши цео комплекс тога питања (страна!

·222—235), заједно са Лондонским Уговором, он је отворене

устао противу стратегијских италијанских потроживања и гра-

ница. До победе над Аустро-Угарском, могло се у том смислу и говорити, али после распада, пред појавом ко државе, сва "та потраживања отпадају. По Лансингу, остварење италијанских планова значило би ни више ни мање до монополисање јадранског Мора. Прешавши на Ријечко Питање од тренутка кад се оно развило у „аферу“, писац говори о оној невероватно јакој кампањи коју је развила италијанска штампа на дому и по савезничким земљама и коју су италијански делегати развили у Паризу званично и незванично, на седницама и по кулоарима, и која је,

у марту, довела до тога да Лансинг закључује, после разго- ~

'вора са италијанским делегатима, „да би они ишли тако далеко да чак одбију мир са Немачком ако се Јадранско Питање не реши у њихову корчст.“ У априлу је покушано понова да се дође до решења Ријечког Питања, али Италијани нису хтели "нимало да попусте: „Сви могући компромиси што се тиче граница и привелегија у луци, који нису лишавали Италију суверености, предлагани су, али пису били примљени.“ u "После тога, настали су познати догађаји : апел Председника "Вилсона на италијански народ, повлачење италијанских делегата

(барона Сонина и Орланда) ид 'Анунцијев подвиг. Оно што је нај- ·

главније у целој тој „афери“, то је тврђење Лансингово да је