Srpski književni glasnik

RZZO : - Белешке. | 79

Председник Вилсон до' краја упорно подржавао нашу тезу и да 'је, у том погледу, у главном. и сам Лансинг био на нашој страни. Б. Л.

Краљевске авантуре. (Коуа! Дотапсез апа Тгареdies, by Charles Kingston. London, 1921. Стр. 247.) — Писац је добро познат широј читалачкој публици са своје књиге Чувени Морганашски Бракови. Место да измишља немогућне ситуације и да пише тешко заплетене романе, каквих има маса у „најновијим каталозима“ енглеских књижара, писац описује истините љубавне афере и авантуре појединих владара и чланова владалачких породица, авантуре које својим заплетима и интригама често превазилазе измишљања најплодније имагинације. (Енглези кажу: „Ттпић 15 знапсег than fiction“.) Наравно да и у овим описима има много нетачности; али основа је тачна. Свакако Краљевски Романи и Трагедије имаће онако велики број читалаца као и Чузени Морганашски Бракови. Ово за нас баш није индиферентно. Ми смо дали материала за две главе у горњој књизи, од којих свака чини целину за себе: главу „Краљчца Србије, Наталија“, и главу „Краљ и Играчица“ (краљ Милан и играчица Париске Опере, Субра). Није ту само Србија. Румунија је заступљена у глави „Дворска Госпођа“ (у којој се говори о данашњем румунском краљу Фердинанду и јелени Вакареско. Бугарска такође има свој део под насловом „Краљ Неваљалац“ (реч је, наравно, о бившем бугарском краљу Фердинанду). Тако ће енглеска читалачка публика имати прилике да се упозна — у колико их није познавала или их је заборавила — с авантурама неколиких виђених личности из новије историје Балкана. Чудновато је само што писац место старих балканских авантура није узео новије, каквих је ту скоро било у Грчкој и "Румунији.

А.

ЧИТУЉА.

„Милорад М. Петровић. — Седамнаестог априла умро је на: Михаиловцу код Београда, измучен дугом и тешком болешћу, у материалној беди и готово заборављен, Милорад М. Петровић, песник Сељанчица. Рођен 1875 године у Великој Иванчи под Космајем, он је по свршеној учитељској школи у Алексинцу учитељевао по селима, већином у околини београд-

· ској, и, напослетку, на Чукарици, радничком предграђу Београда. Као млад сеоски учитељ привукао је на себе пажњу својим свежим песмицама, простим и скромним по облику, испеваним великим делом у духу народне лирике, задахнутим идилским осећањем живота на селу и природе уопште, севдалијским темпераментом неоспорне песничке душе. Његова